Kristina je na samom početku otkrila kako najčešće provodi nedjelju i šta je ono što joj priređuje najveće zadovoljstvo vikendima.

– Uglavnom se odmaram ili viđam sa prijateljima, neka kafa, bioskop… Možda i odem u bioskop. Moj život može da bude film, ali trenutno je možda horor. Šalu na stranu, nema tog filma koji mene može da opiše, recimo da bih od svakog filma bilo po malo. Možda i drama i ljubav, malo horora, ima tu svega – rekla je Kija.

Kija se osvrnula na borbu nasilja nad ženama, pa priznala da li se i sama suočavala sa istim problemom.

– Suočila sam se sa psihičkim nasiljem, za to kažu da najviše ostavlja posljedice. Ja sam neko ko najviše osuđuje nasilje. Što se tiče moje porodice, samo sam jednom to vidjela. Moja baka, takođe je bila neko ko je trpio nasilje… Prvo sjećanje koje imam kao dijete, tati sam bila do visine kaiša… Desilo se jednom i nikada više, nije dozvoljavala da se to ponovi. Nažalost, moje drugarice su to doživljavale više puta… Meni je majka dala primjer šta nikada u životu ne treba da dozvolim. Imala je naočare taj dan, kada ju je otac udario i komad stakla joj se urezao tu kod oka, ali sve se završilo kako treba – rekla je Kija.

Kija je otkrila da li je ikada sa svojim ocem porazgovarala na temu nasilja nad njenom majkom i priznala kako se nosila sa tim sve naredne godine.

– Nisam mu nikada postavila to pitanje, ali neka druga jesam. Znam zašto je to uradio. To je jedan vid nemoći, kukavički, kada ne možeš verbalno, prelaziš na nasilje… Kada sam prvi put pričala sa njim na tu temu, nisam ništa pitala jer nema potrebe, nema opravdanja za to. Krivo mi je što nije odgovarao za to. Nisam ljuta na njega, jer moj otac nikada nije digao ruku na mene, a na majku sam ponosna kako je odreagovala i tada i kasnije. Da je on sada živ, ne bih se libila da ponovim da je njegov potez bio nešto najgnusnije što je mogao da uradi. Kasnije mislim da je shvatio da je pogriješio, jer je umro sam. Iz svega sam izvukla dobru pouku, a to je da ništa ne treba trpjeti – istakla je Kija.

(express/kurir)