Film o Džeju Ramadanovskom "Nedelja" počeo je da osvaja gledaoce širom regiona.
Nakon projekcija Jelena Karleuša iznijela je ozbiljne optužbe na račun Željka Ražnatovića Arkana, nezadovoljna što je Svetlana Ceca Ražnatović otpjevala numeru iz ovog filma.
"Nisam pogledala film o Džeju, ali sam odlično poznavala Džeja. Ja sam Džeja mnogo voljela i on je volio mene. On je izuzetno poštovao moju majku i bili su prijatelji. Ali je Džej bio momak sa Dorćola, mnogo stariji od mene, koji je bio okružen tim svijetom sa one strane zakona. On je prosto bio, njegova muzika, njegovi tekstovi, način na koji je pjevao, njegovi počeci, njegovo tužno djetinjstvo i odrastanje je bilo nešto što je mnoge momke izgubljene u vihoru devedesetih inspirisalo, davalo im snagu, taj njegov glas, ta njegova muzika da izdrže u tom nekom pronalasku sopstvenog puta koji je uglavnom bio loš i površan", opisala je slikovito Karleuša.
Jedna od najupečatljivijih tema iz filma je odnos Džeja i njegovog brata od tetke Ise Lere. Džambino ubistvo je još slučaj koji izaziva pažnju.
"Koliko ja znam, Arkan je ubio rođaka ili čak brata od Džeja Ramadanovskog. Tako, to se zna. Ne znam šta su u filmu pokazali, ali mi je bilo tužno da je to Džej i znao, ali je bio primoran da bude zabavljač tih likova poput Arkana jer nije imao drugog izbora. Ono što bih dodala je jedan paradoks", optužuje ona i nastavlja:
"Jedan paradoks je da baš supruga Željka Ražnatovića Arkana, koji je ubio brata od Džeja, pjeva naslovnu numeru saundtrek iz ovog filma. Drago mi je što se to desilo. Jedan paradoks koji na neki način i oslikava paradoks i tih godina. I nas kao naroda, gdje su oni najgori bili predstavljeni kao naši predstavnici, a u stvari su bili nešto protiv čega smo morali da se borimo, ali dugo godina nismo uspijevali".
Nije se tu zaustavila, već je nastavila da "osipa" po Ceci.
"Tako da, eto, svako ko pogleda film čuće vjerovatno i taj glas žene nekog ko mu je ubio brata. Interesantna priča. Ne bih sigurno pričala o obrazu nekog ko je uopšte htio da pjeva saundtrek za taj film, a zna pozadinu i istinu. To nije ni O od obraza, ni Č i čestitosti, ali to su ti zaostali repovi devedesetih loših uzora, lažnih majki i očeva koje su decenijama čitavim novim generacijama i naraštajima bili poražavajući uzor i u smislu filozofije, estetike, ljudskih vrijednosti. To smo svi mi gledali kao nešto što želimo da budemo. U stvari je to bio naš nacionalni poraz", brutalna je Karleuša, prenosi "Kurir".
