Želio je silno medalju, nije uspio, a napisao je:

"Život ide dalje. Ne mogu da sakrijem razočarenje što nisam uspio da osvojim jedinu medalju koja mi nedostaje, i da predstavim Srbiju onako kako mogu i znam. Želio sam je, i radio za nju. Ali to je džudo, jedna greška, nema popravnog, ideš kući. Nekad čovjek pregori od prevelike želje, i ne uspije da prikaže sve što ima u 4 minuta.

Ali život ide dalje. Svako nosi svoj krst. Ja svoj nosim uzdignute glave. Znam ko sam i šta sam, i imam mnogo stvari kojim se radujem u životu i budućnosti. Bog zna šta je najbolje za nas, šta nam je potrebno, a šta ne. Nastavljamo dalje, imam još mnogo godina karijere ispred sebe, tek su mi 24 i još uvijek mnogo uživam u ovome što radim. Koliko god da je nekada teško i naporno, volim ovaj život, i stvarno živim život o kom sam sanjao. Hvala vam na silnim porukama i ljubavi, vratićemo se jači, napisao je Nemanja Majdov.