Dodik ponovo pozvao na razgovor

"Савјет безбједности УН је јасно и недвосмислено поручио да излаз из уставно-правне кризе у БиХ треба да пронађу домаћи политичари. Најутицајније чланице међународне заједнице, САД, Русија и Кина, нагласиле су да је дијалог неопходан, да одлуке о унутрашњим односима морају да доносе легитимно изабрани представници народа", поручио је предсједник Републике Српске Милорад Додик.

И чини се да је баш тај последњи дио највише засметао опозиционарима из Српске. На сва звона СДС-овци и ПДП-овци своје састанке са британским министром, Кристијаном Шмитом и Бошњацима правдају тиме да треба да се разговара. Разговор са гласовима народа изабраним предсједником Српске им није битан. Брже боље је тако Небојша Вукановић Додиков позив прокоментарисао за сарајевске медије. Додик, каже, копира опозицију. Заборавио је, чини се, неколико битних чињеница. 

"Они који се залажу стално за дијалог на домаћој сцени, односно од легитимно изабраних представника јесте управо СНСД и наши коалициони партнери. То што Небојша Вукановић коментарише не треба уопште коментарисати будући да он функционише само уз помоћ ментора", каже шеф Клуба СНСД-а у ПД ПС БиХ Сања Вулић.

Милан Миличевић се на телефон није јављао, а коментар на позив Додика нисмо добили ни од лидера ПДП. Чекали су можда онај из Сарајева.  Тројка је позив на разговор са легитимним представницима Срба у БиХ, одбила у старту. Можда зато што је као циљ тог састанка предсједник Српске навео очување Дејтонске БиХ. Тројци то очигледно не одговара, баш као ни оно што су чак три од пет сталних чланица Савјета безбједности рекле на сједници прије два дана. Држе се оног што одговора искључиво њима, опозиционара из Српске и порука оних који су у Њујорку били у мањини.

"Не жели Додик да чује јасне поруке из Савјета безбједности УН-а које осуђују сецесионизам, удар на уставни поредак и које дају снажну подршку ОХР-у. Он је чуо само онај дио који позива на дијалог", каже лидер НИП-а Елмедин Конаковић.

И у томе не би требало да буде спорно ама баш ништа. Осим ако план није превазилажење кризе. Јер када је интерес само отимање власти, не разговара се са онима који су је освојили на изборима. А тешко да би за то нашли и времена, од силних састанака са Британцима и Нијемцима.