Egić: Uprkos provokacijama, u Garavicama će biti odavana počast nevino stradalima

"Гаравице су једно од највећих стратишта у Независној Држави Хрватској (НДХ) гдје је вршен масовни покољ цивилног становништва", рекао је Егић, реагујући на постављање муслиманске ратне заставе у Спомен-парку у Гаравицама.

Егић, који је данас у својству изасланика предсједника Републике Српске у Гаравицама присуствовао обиљежавању 83 године од усташког злочина над 12.000 Срба, међу којима је био велики број дјеце, рекао је да су након проглашења НДХ почела хапшења и прогон Срба, а од 20. јуна 1941. године био им је забрањен приступ Бихаћу.

"Током јуна и августа те године Срби су након мучења у Кули одвођени у Гаравице и убијани", рекао је Егић.

Он је подсјетио да је на овом српском стратишту споменик подигнут 1949. године, а 1981. године спомен-обиљежје дјело архитекте Богдана Богдановића гдје нема одговора на питање ко је страдао и ко је био крвник.

"Срби су 1931. године чинили 43,7 одсто становништва у Бихаћу. Након Одбрамбено- отаџбинског рата проценат Срба у Бихаћу је 1,5 одсто. Док ми одајемо почаст жртвама, они постављају ратне заставе. Шта год радили, ми ћемо долазити", поручио је Егић.

Он је рекао да је у плану да у знак сјећања на жртве буде реновирана православна црква која је на подручју Републике Српске.

"Била је иницијатива да се на стратишту подигне спомен-капела, али с обзиром на околности нисмо сигурни да би опстала", рекао је Егић.

Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање и социјална питања Републике Србије Ђорђе Тодоров рекао је да након Свесрпског сабора Република Србија и Република Српска заједно обиљежавају све значајне историјске датуме.

"То је још један показатељ наше саборности и јединства и порука да ћемо његовати културу сјећања да се овакви стравични и свирепи злочини не би поновили никада никоме. Морамо да се сјећамо да бисмо одржали свој идентитет који је на немало мјеста угрожен", истакао је Тодоров.

Предсједник Удружења "Јадовно 1941" Небојша Куштриновић рекао је да је у јуну 1941. године одлука усташких власти била да ништа што је српско не може опстати.

"Бихаћ је подземни град Срба. Удружење настоји да прикупи податке о броју страдалих јер су неке породице у цијелости ликвидиране", рекао је Куштриновић.

Куштриновић је нагласио да се пошта одаје на мјесту стратишта Срба гдје је подинут споменик, док су на мјесту спомен-подручја из 1981. године тада била митраљеска гнијезда одакле су убијане жртве.

Обиљежавања 83 године од страдања Срба у Гаравицама почело је парастосом који је служио парох бихаћки Славиша Милиновић.

Вијенце и цвијеће код споменика положили су министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Данијел Егић, као изасланик предсједника Републике Српске Милорада Додика, државни секретар у Министартству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Ђорђе Тодоров, представници СУБНОР-а, Удружења "Гаравица 1941", Борачке организације, Организације старјешина Војске Републике Српске и Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ.

Сјећање на злочин НДХ над Србима у Гаравицама код Бихаћа се, као историјски догађај од републичког значаја, обиљежава у организацији Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Владе Републике Српске.