Htjeli su da nas nabijaju na ražanj: Bolna ispovijest žrtve srebreničkog logora

Тада је убијено је 3.267 Срба, међу којима и четрдесет троје дјеце. За тај злочин нико није одговарао ни пред правосуђем у БиХ ни у Хашком трибуналу.

''Умро је Жељко Митровић'': Шокантне тврдње се шире мрежама

На бившој згради полицијске станице у Сребреници, која је служила као логор Насера Орића, постављена је плоча која свједочи о језивом иживљавању над српским народом. Од самог пада Сребренице у руке муслимана, Срби су довођени баш у ову станицу како би били мучени и убијани, жене силоване, мушкарци терани да орално задовољавају једни друге и батињани до бесвијести. 

Брано Вучетић имао је само девет година, када је 14. децембра 1992. године остао сам. Тог дана убијена му је цијела породица, а он одведен у логор у Сребреници заједно са другом дјецом.

"Када су побили све у селу, буквално и животиње, апсолутно све што се мрдало, онда су пришли нашој кући и позивали нас да се предамо. Ми смо се наравно оглушили о тај позив, владао је страх и паника, дјеца су плакала, а све је изгледало као хорор филм. Када су видјели да се не предајемо говорили су нам да ће нас набити на ражањ и да ће да нас испеку живе, да ће да кољу четничку дјецу", казао је Вучетић.

Радник у вртићу снимао дјецу: Камеру имао и у купатилу?

Како је навео, српску дјецу су тукла муслиманска дјеца и пребијала их готово до бесвијести.

"Притискали су нас да се предамо, али нисмо, јер је превелики страх био у нама. Бацили су нам прво једну, па другу бомбу, од које сам и рањен. Имао сам на десетине рана и сам себи сам видао ране. Задњих мјесец дана били смо у једној соби, добијали смо врло мало хране и воде, само толико да можемо да преживимо", истакао је Вучетић и додао:

"Малтретирали су нас, а муслиманска дјеца су нас тукла, пребијали су нас. Морали смо да радимо физичке послове и за све вријеме у логору нисам се ниједном окупао!"

Наоружајте се стрпљењем: Колоне на више прелаза

Међутим, најболније сјећање тада деветогодишњег дјечака Брана био је моменат када је сазнао да су му муслимани убили и оца и брата, након ослобађања.

"Најупечатљивија сцена која ће ми заувијек остати у памћењу јесте и најрадоснија и најтужнија за мене, а то је кад је један човјек видео своју дјецу након 56 дана, која су била са нама у логору. Тај загрљај, ти крици, то је било много тешко. А са друге стране када сам га питао за мог оца и брата, само ми је рекао да нису живи", казао је Брано.