Odluka krnjeg Ustavnog suda BiH, koji u svojim redovima nema članove iz Republike Srpske niti iz redova sva tri konstitutivna naroda, da, za sada privremeno, stavi van snage Izborni zakon Republike Srpske ne proizvodi pravno dejstvo u Republici Srpskoj, rekao je Srni asistent na ustavnom pravu na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu Aleksa Nikolić.
Nikolić je naveo da takva odluka ne proizvodi pravno dejstvo u Srpskoj iz dva razloga – prvog, koji ima uporište u Aneksu četiri Dejtonskog mirovnog sporazuma /Ustavu BiH/ i drugog, koje svoj pravni osnov crpi iz najviših pravnih akata Republike Srpske.
On je istakao da izbori i izborni proces, shodno članu tri stav jedan Ustava BiH ne predstavljaju nadležnost institucija BiH.
Nikolić je istakao da član tri stav tri tačka a dejtonskog Ustava BiH garantuje da sva ovlašćenja koja nisu Ustavom BiH izričito povjerena institucijama BiH pripadaju entitetima.
"Dakle, organizovanje izbora, shodno Ustavu BiH, nalazi se u nadležnosti institucija i organa Republike Srpske i time je, sa pravne tačke gledišta, potpuno legalno usvajanje i stupanje na snagu novog Izbornog zakona Republike Srpske", naveo je Nikolić.
Drugo, dodao je on, usvajanjem Zakona o neprimjenjivanju odluka Ustavnog suda BiH 2023. godine u Narodnoj skupštini Republike Srpske stavljene su van snage sve odluke tzv. Ustavnog suda BiH, pa tako i ova današnja o /privremenom/ neprimjenjivanju Izbornog zakona Republike Srpske.
"Taj zakon je narodno predstavništvo Republike Srpske usvojilo jer su predstavnici bošnjačkih političkih stranaka odbili da razmatraju pitanje redefinisanja sastava Ustavnog suda BiH – obaveze koju nam je nametnula i sama ЕU, u cilju ostvarivanja članstva u toj organizaciji. Štaviše, Еvropska komisija je 2022. godine, u okviru četrnaest prioriteta za BiH, kao četvrti navela neophodno reformisanje Ustavnog suda BiH, kritikujući pritom i tzv. visokog predstavnika zbog jačanja intervencionizma u BiH, što nije u skladu sa procesom integracija BiH ЕU", istakao je Nikolić.
Dakle, naglasio je on, neophodno je najprije redefinisati sastav Ustavnog suda BiH.
"Do tada, u skladu sa Aneksom četiri Dejtonskog mirovnog sporazuma i /ustavno/pravnim poretkom Republike Srpske, pomenuta odluka Ustavnog suda ostaje bez pravnog dejstva u Republici Srpskoj", zaključio je Nikolić.
