"Prema sporazumu sa Hrvatskom, prihvaćeno je 439 stranih državljana i na Međunarodnom aerodromu Sarajevo jedan državljanin Sirije", rekao je Srni načelnik kabineta direktora Granične policije BiH Radiša Samardžija. 

On je naveo da je u istom periodu izvršena readmisija iz BiH 736 stranih državljana, što je više za 132 odsto nego u istom periodu prošle godine. 

Najveći broj stranaca predat je Srbiji 383 ili 52 odsto i Crnoj Gori 172 ili oko 23 odsto. 

Prema podacima o broju prihvaćenih i predatih stranaca po državljanstvima, najviše ih je bilo iz Turske /prihvat 183, predaja 134/, a slijede Sirija /prihvat 75, predaja 31/, Albanija /prihvat 27, predaja 33, Pakistan /prihvat 20, predaja 102/, Iran /prihvat 55, predaja 108/, Avganistan /prihvat dva, predaja 91/, i tako dalje, pri čemu su iz BiH predata i 74 lica koja su imala pasoše samoproglašenog Kosova. 

Samardžija dodaje da je u devet mjeseci ove godine evidentirano 18 stranih državljana koji su deportovani iz BiH, a prošle godine su bila deportovana 153 lica. 

Najčešći razlozi za deportaciju stranih državljana su ilegalan boravak u BiH /16 lica ili 89 odsto/ i izvršenje krivičnog djela /dva lica ili 11 odsto/. 

"Stranci deportovani iz BiH su državljani Srbije /13/, Turske /4/ i jedno lice iz Hrvatske. Što se tiče stranaca koji su samostalno napustili BiH u roku ostavljenom za dobrovoljno napuštanje, evidentirali smo 896 stranih državljana, a prošle godine bilo ih je 747", precizirao je Samardžija. 

Razlozi zbog kojih su strani državljani samostalno napustili BiH najčešće su rješenje o protjerivanju /735 lica ili 82 odsto/, otkazan bezvizni režim /135 ili 14,51 odsto/, otkazan privremeni boravak /27 ili tri odsto/, otkaz boravka s protjerivanjem /dva ili 0,22 odsto/, odbijen zahtjev za boravak /jedno lice ili 0,11/ odsto/ i otkazan stalni boravak /jedno lice ili 0,11 odsto/. 
    
Najveći broj lica su državljani Turske /28 odsto/, državljani susjednih zemalja /14,96 odsto/, državljani Irana /11,72 odsto i nosioci putnih isprava samoproglašenog Kosova /10,04 odsto/. 

"U izvještajnom periodu evidentirano je ukupno 914 stranih državljana koji su deportovani iz BiH ili su samostalno napustili BiH u roku ostavljenom za dobrovoljno napuštanje. Prošle godine bilo je 900 deportovanih lica iz BiH", rekao je Samardžija. 

Govoreći o ekstradicijama iz BiH, on je naveo da su evidentirana 24 strana državljana koja su izručena iz BiH u druge zemlje po raspisanim međunarodnim potjernicama, odnosno po zahtjevima sudova matičnih zemalja, dok su u istom periodu prethodne godine ekstradirana 22 strana državljana. 

U Srbiju je izručeno 13, Hrvatsku tri, te po jedno lice u Crnu Goru, Švajcarsku, NJemačku, Češku, Tursku, Monako, Poljsku i Kuvajt. 

U izvještajnom periodu prihvaćen je 731 državljanin BiH iz trećih zemalja, što je manje za 40,91 odsto nego u istom periodu prošle godine, kada ih je bilo 1.237. 

Iz država sa kojima BiH ima potpisane sporazume o readmisiji prihvaćena su 703 lica i 28 lica iz država sa kojim BiH nema potpisane sporazume o readmisiji. Iz država EU i Švajcarske prihvaćeno je 668 lica, a prošle godine bilo ih je 1.159. 

Razlozi zbog kojih su državljani BiH vraćeni iz drugih zemalja u BiH su ilegalan boravak /201 ili 27,5 odsto/, počinjeno krivično djelo /68 ili oko devet odsto/, rad bez radne dozvole /35 ili 4,79 odsto/ i ostali razlozi /427 ili 58,41 odsto/. 

Što se tiče ekstradiija u BiH, ističe Samardžija, evidentirano je 58 državljana BiH koji su lišeni slobode po raspisanim međunarodnim potjernicama Interpola, odnosno potragama sudova u BiH zbog počinjenih krivičnih djela. 

U istom periodu prethodne godine u BiH su ekstradirana 44 državljanina BiH. 

Nadležnim organima predat je 2.651 strani državljanin, što je za 418,79 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine, kada je predato 511 lica. 

Službi za poslove sa strancima BiH predato je 2.511 lica, Upravi za indirektno oporezivanje jedan i i ostalim organima 139 lica, a razlozi za njihovu predaju su prekoračenje ili ilegalan boravak /2.606 ili 98,3 odsto/, hapšenje po potragama /44 ili 1,66 odsto/ i carinski prekrša /jedno lice ili 0,04 odsto/.