Kandidatski status je, smatraju mnogi, samo dobar signal i predstavlja tek puko slovo na papiru. Suštinski, ne donosi ništa novo, eventualno može da utiče na nešto bolji imidž zemlje. Kad se podvuče crta, definitivno nije ni garancija za ulazak u Evropsku uniju.
To dokazuju i primjeri nekoliko zemalja koje su u čekaonici Evropske unije itekako zaglavile. Kandidatski status Turska ima već 22 godine, Sjeverna Makedonija 17, Srbija, Crna Gora i Albanija oko 12. Takav scenario se i nama piše ako ne bude volje za reformama.
BiH, u suštini, neće dobiti pristup novim fondovim, možda se iz već postojećih dobije nešto više para. I ono što je već odboreno, ne koristi se kako treba.
"Kad govorimo o kandidatskom statusu, nema posebnih fondova koji dolaze s tim, ali brojni fondovi su već tu i mi danas u BiH imamo problem s korištenjem postojećih fondova", rekao je Johan Satler, šef delegacije EU u BiH.
Problem je i što nekoliko članica EU ne želi da vidi ovakvu BiH u svom društvu. Kandidatski status je dobijen, smatraju analitičari, na osnovu geopolitike, a ne zato što je to BiH zaslužila odrađujući ono što je od nje zahtijevano na evropskom putu.
"Ovo se trenutno uklapa u neki plan EU šta da radi s određenim prostorom. Tako da ne bih rekao da je ovo direktno vezano isključivo za BiH u ovom trenutku kao zemlje koja je bila na putu pristupanja EU, koliko je dio i nekih drugih okolnosti koje su uticale", rekao je Bojan Šolaja iz Centra za međunarodne i bezbjedosne studije.
Pred BiH je dug put ispunjavanja uslova i reformi. Često se, na tom putu, ide korak naprijed, dva unazad. 2016. podnesen je zahtjev za članstvo, tri godine kasnije Evropska komisija je definisala famoznih 14 prioriteta. Oni od tada lebde u vazduhu. Na to je, opet, skrenuta pažnja.
"To uključuje mjere za jačanje vladavine prava, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala te upravljanje migracijama. Reformski prioriteti se uglavnom odnose na 14 prioriteta koje je Evropska komisija predstavila 2019. godine", saopšteno je iz EU.
Novost je što će BiH moći neformalno da učestvuje na sastancima Savjeta ministara spoljnih poslova. Slaba je to vajda građanima koji kažu da je Unija svjetlosnim godinama daleko od BiH. U Republici Srpskoj mnogi i ne žele članstvo.
"U EU nikada i ne treba ući, jer je to antisrpska tvorevina", kaže građanin.
I ne čude ovakvi stavovi jer i sada, kada je dobijen kandidatski status, ima evropskih incijativa da Srpska bude pod sankcijama za EU fondove. Na kraju, mjesto BiH je u evropskoj čekaonici. Koliko će tamo ostati, zavisi, umnogome, od nje same. Kakva je do sada bila, mogla bi, itekako, da se načeka.
