Velika misterija ispod svetinje: Nova otkrića u manastiru kod Trebinja srušila stare teorije

„Истраживањем 1968. године археолог Марко Поповић је овај комплекс прогласио бенедиктинским самостаном на основу археолошке грађе од свега неколико налаза керамике, али и архивске грађе која је олако везана за овај простор. У писаним изворима се помиње самостан „Санкти Петре ди кампо“, Светог Петра у пољу. Поповић је некритички прихватио теорију да се тај објекат налазио овде“.

Регион

Дјевојка упуцана на мотору: Очевици откривају шта се десило, пронађена једна чаура

„Истраживања Ђорђа Јанковића, почетком 2000- тих су показала античко поријекло, крстионице, данашње Цркве Светог Павла, он ју је и нашао. Сада је требало све те наводе потврдити, проверити“, прича један од археолога који је овог љета радио на истраживању које је водио Музеј Херцеговине из Требиња, др Дејан Булић из Историјског института Београд.

Манастир са коријеном из ране Византије

Данас једно од највећих духовних средишта у Херцеговини, Манастир Светих Апостола Петра и Павла, има двије цркве. Велики храм посвећен Светом апостолу Петру у данашњем облику обновљен је 1906. године за вријеме митрополита Петра Зимоњића, а мањи посвећен Светом апостолу Павлу 2007. године.

Прва археолошка истраживања, прије Другог свјетског рата и шездесетих година прошлог вијека, открила су да су првобитни храмови изграђени много раније, а нова потврђују да је то био комплекс који је чинила велика базилика, данас црква Светог Петра, са крстионицом, данас црковм Светог Павла. До нових закључака Булић и колеге дошли су ископавањем у поду велике цркве.

Република Српска

Додик: Љубав српског народа према цркви јача од свега

Црква Светог Петра подигнута је на гробљу које почиње да се формира у 12. вијеку на простору некадашње базилике.

„Свети Петар и Павле су практично грађевина из рановизантијске епохе, 5. или 6. вијека. Пронашли смо новчић Валентинијана II с краја 4. вијека, теоретски то би могао бити и крај 4. вијека, али био би то помало храбар закључак. Интересантно је да је грађевина била у рушевинама све до Средњег вијека, када постоје простор за сахрањивање. А онда је 1906. године подигнута црква над темељима старе, преко гробља“, објашњава Булић.

Гробље на остацима старије цркве.

Дакле, велика црква је дуго била у рушевинама, али је народ увијек знао да је то свето мјесто, око ње је формирао некрополу, гробље под стећцима, типичним за тај дио Херцеговине.

„И данас је овде гробље, читав простор је био под стећцима, а када је подигнута нова црква 1906., део стећака је изломљен и уграђен у темеље данашње цркве Светог Петра. А онај централни дио који им није сметао, ти стећци, надгробници, су остали ту на лицу места. Нашли смо их овим ископавањима, укупно 20 гробова“

Када је ријеч о предметима пронађеним у гробовима, Булић каже да су гробни прилози под стећцима доста ријетки. Такав је и овде случај, али су пронашли акчу, ситни турски новац кован 1512. године:

Љубав и секс

Три знака која не знају сакрити када им се неко свиђа

„Дакле, имамо сигурно хоризонт сахрањивања 15. и 16. вијека, уобичајен за стећке, можда и 14., али својевремено, кад је грађена црква, 1906. Делић је забиљежио да је нађена и једна плоча са натписом, три сина подижу споменик мајци. Она је датована у 12. век, уграђена је у проскомидију цркве, и сада се може видјети. Дакле, било би логично закључити, да је на простору ове старе базилике од 12. века кренуло сахрањивање“.

Дио цркве из античке епохе

Археолози су овим ископавањима пронашли и антички слој, настао прије подизања базилике. Булић објашњава да је тај слој затворен, да у њега није било уплива других епоха, што значи да су налази из њега апсолутно поуздани.

„Из тог слоја имамо два новчића, али још нису прочитани, видјећемо, али ја мислим да овај новчић који сам помињао, Валентинијанов, да и он можда потиче из тог слоја, да је неким прекопавањем, укопавањем гробова, доспео у горње зоне. Из античког периода имамо и стотине налаза кровних покривки, тегула, античке опеке“.

Епископско сједиште у Херцеговини?

Булић каже да су најновија ископавања потврдила да је ово данас вјерницима изузетно важно мјесто у Херцеговини Хришћанима одувијек било важно и велико, била је то велика базилика са крстионицом у петом вијеку, а то отвара још једну претпоставку:

Ауто-мото

Ауди смањује број опција, шта то значи за купце

„Могуће је, с обзиром на постојање крстионице, да је то био епископски центар. На жалост, осим цркве, нисмо могли ништа друго истраживати, јер је тај западни дио, гдје је изгледа и било неког објекта, покривен савременим гробљем. Чак и када би копали, питање је на шта би наишли. Векови сахрањивања разваљивали су потенцијални објекат, можда епископски двор. Али то остаје као реална могућност, да је данашњи Петро и Павлов манастир био епископско седиште“.

Црква Светог Петра крије још једну велику мистерију, храм је у девијацији чак 39 степени од идеалне осе исток – запад, ка сјеверу. Приметно је, савремени гробови су мало помјерени у оријентацији у односу на цркву. Не подударају се.

Упитан шта то значи, овај археолог каже:

„Морам да провјерим са астрономима који је то датум, кад излази сунце на тај азимут и да ли се то подудара са неким црквеним празником. Можда на тај начин може да се дође до првобитног посвећења цркве. Необично да је толика девијација цркве. Питање је и да ли су градитељи објект оријентисали према изласку сунца у време градње, према неком празнику или су га можда усмјерили према неком објекту“.

До толиког помјерања олтара цркве сигурно није дошло грешком градитеља, нити деформацијом земљишта, па ова девијација отвара још једну теорију која се на нашим просторима појавила током истраживања оближњег римског локалитета Паник:

Сцена

Позната водитељка открила пол Огњенове бебе

„Локалитет је данас потопљен у Билећком језеру. Ми за сада потврђених таквих објеката немамо, али могао би се тумачити као криптохришћанство из 3. века. У мозаику, на огртачу Орфеја, су представе крстова. Да ли случајно или је криптохришћанство, остаје непотврђена ствар“, закључује Булић у разговору за Спутњик.