Zdrava i vedrog duha baka Ljubica zakoračila je u 101 godinu života. Na kućnom pragu u derventskom selu Osinja mnogi su je pitali kako doživjeti stotu.
Еvo i odgovora.
- Hranim se normalno, ali ne brinem se puno. Kako bude neka bude. To je najvažnije. Ako se brineš, to je najteža bolest. Sve od stresa počinje - priča Ljubica Gavrić.
Zbog toga baka i danas poručuje – djeco, samo bez stresa i prihvatite se posla. Rad je stvorio čovjeka. A rada se Ljubica ne odriče ni u 101 godini.
I sve komšije i svi prolaznici u Osinji znaju da će baku Ljubicu vrlo često zateći u njenoj bašti pored kuće. Baka iako je prešla stotu godinu sve poslove u bašti obavlja sama.
Cijeli život Ljubica se bavi poljoprivredom. Tako je sa suprugom othranila četvoro djece.
- Na poljoprivredi radila. Težak posao bio. Čovjek umro, djeca se udala, otišli, ja sam sama ostala sama. Pokretna sam,mogu sebe služiti, ponešto radim u bašti kod kuće i tako - dodaje Ljubica.
Djeca, unuci i praunuci Ljubicu često posjećuju. Predlagali su baki i da živi sa njima, ali ona to ne želi.
- Zdrava sam i sada. 1923. godište, znaš koliko je godina, ali zdrava sam. Ništa me ne boli, samo staro. Noge slabe, a ovo ništa me ne boli. Zdrava, nikakve lijekove ne trošim - naglašava Ljubica.
Ljubica je rođena u Osinji. Priča da je zvanično upisana 1.aprila 1923. Bila su to neka druga vremena, pa je sigurna da je godina i mnogo više.
