Čuvamo papire i strahujemo od požara: Zašto institucije u Srpskoj nemaju digitalne arhive

Чињеница да је, како данас кажу из овог предузећа, сва важна документација смјештена у главном дијелу зграде који је остао нетакнут, такође је само „срећна околност“, без које би се прича о пожару вјероватно другачије завршила.

„Што се тиче документације, можемо рећи да је ријеч о десетак канцеларија које користи Електропривреда Републике Српске којој ми изнајмљујемо канцеларије, а неколико осталих су канцеларије Електрокрајине. Сва документација је у главном дијелу зграде који је остао читав”, каже Предраг Клинцов, портпарол Електрокрајине.

Огласило се тужилаштво о пожару у "Електрокрајини"

Свођење папирне документације на минимум, једини је начин да је трајно сачувате, кажу стручњаци из области архивирања. Од мајског потопа 2014, до пожара у згради Инвестиционо-развојне банке, показало се да такве ствари једноставно не можете да предвидите, објашњава Жељко Стојнић, директор компаније Инфинити АДС, чланице Инфинити Интернешнал Групе, и једног од лидера у дигиталном архивирању у БиХ. Напомиње да се овом проблему не поклања довољно пажње, упркос томе што предуслови за то постоје.

„И даље је већина документације у Српској у папирном облику, иако Закон о архивској дјелатности даје могућност ствараоцима документације да дигитализацијом сведу папирну документацију на минимум. Тешко је и набројати све институције и установе које су у ризику да заувијек изгубе кључна документа, а још теже објаснити важност те документације у свим њеним сегментима“, каже Стојнић за БЛ портал.

Напомиње и да нам у тој области недостаје јасна обавеза сваког ствараоца и имаоца документације да се са великом пажњом односи према грађи, али и оштрија казнена политика.

Клинцов у АТВ Јутру: Не можемо рећи гдје је почео пожар у Електрокрајини

„Пооштравањем казнене политике и већим ангажманом Архива Републике Српске, Инспектората, Министарства правде, можемо уредити и ову област, како бисмо ухватили корак са напреднијим друштвима. Не смијемо дозволити да нам због немарности заувијек нестане документација која има архивску и историјску вриједност, слике, предмети које свједоче о минулим временима на овим просторима“, каже Стојнић.

Такође објашњава да интеграција дигиталних архива у архивске депое представља значајан корак напријед у ублажавању ризика од пожара и других катастрофа.

„У питању је такозвана дигитална репликација, односно архивски депо за смањење ризика, који се ослања на дигитализацију својих фондова. То значи стварање висококвалитетних дигиталних копија докумената, фотографија, рукописа и других материјала и све то се чува одвојено од физичких збирки. Такође, да би се обезбједила сигурност и приступачност дигиталних архива, оне се чувају на безбједним платформама заснованим на облаку. Ове платформе користе напредне безбједносне мјере за заштиту од нестајања података и неовлашћеног приступа“, објашњава Стојнић и наглашава да такви системи имају могућност праћења у реалном времену, као и планове опоравка од катастрофе.

Дигиталне архиве такође представљају складиште огромне количине података, обезбјеђујући свеобухватну резервну копију свих битних информација.