Da li Veliku Gospojinu slavimo posno? Crkva kaže OVO i jedino se toga treba držati

Значај Велике Госпојине

Велика Госпојина посвећена је Пресветој Богородици, коју вјерници од давнина сматрају заштитницом дома и породице. Празник симболизује дан када се Богородица упокојила, вазнијела на небеса и „предала свој дух у руке Спаситеља“. Управо због ових догађаја, дан има посебно место у срцима верника, подсећајући на љубав, веру и снагу коју Мајка Божија непрестано пружа онима који јој се обраћају у молитви.

Успење Пресвете Богородице један је од пет Богородичиних празника. Пре овог великог дана претходи двонедјељни Госпојински пост, који ове године траје од 14. до 28. августа.

На саму Велику Госпојину, вјерници посте до јутарње литургије и причешћа. Како празник ове године пада у четвртак, оброк послије службе може бити мрсан.

Изузетак: Ако празник пада у сриједу или петак, пости се и тог дана по строгом реду – риба, вино и уље – као израз поштовања према Богородици и црквеним обичајима.

Народни обичаји

Велика Госпојина се од давнина сматра празником жена и мајки. У народу је обичај да се не раде тешки послови нити започињу нови подухвати.

Један од најљепших обичаја јесте брање љековитих биљака и трава, јер се вјерује да је њихово дејство тада најјаче. Посебно се истиче босиљак, који се сматра божанском биљком. Жене га додају у јела како би заштитиле укућане од зла и призвале благослове Пресвете Богородице. Осим босиљка, беру се и боровнице и друге лековите траве, вјерујући да ће донијети здравље и благостање породици.

(Она.рс)