Ovo je samo jedan od brojnih objava na društvenoj mreži Tviter pete gošće emisije “Oči u oči – objektivno”. Ona je posljednjih godinu dana posebno aktivna na toj društvenoj mreži, a ovo joj je prvi put da gostuje u javnosti.

Ovoga puta razgovarali smo sa Goricom Dodik, preduzetnicom, javnosti poznatija kao kćerka srpskog člana Predsjedništva BiH Milorada Dodika, predsjednika SNSD i jednog od najpoznatijih političara u zemlji i regionu.

Vi ste se u javnosti odlučili oglašavati posljednjih godinu dana. Ranije to nije bio slučaj.  Šta Vas je nagnalo da imate tako kritički stav prema svemu što se pojavi u javnosti, a posebno vezano za politiku i Vašeg oca?

DODIK: Ja sam, kao i svi, osjetila promjenu kada je korona nastupila. Moj otac je obolio od korone i zavšio je u bolnici. U tom periodu sam imala osjećaj da je sve stalo i da se niko ne oglašava, što iz njegove partije, što od ljudi iz javnog života. To je mene jako pogodilo kao njegovu kćerku i baš iz tog razloga odlučila sam da se aktiviram na nekoj društvenoj mreži i da iznesem svoje lične stavove.

Kroz objave kritikovali ste opoziciju, ali i pojedine ljude iz vlasti. Kažete da se i iz SNSD nisu oglašavali. Jeste li ljuti na pojedince oko Vašeg oca?

DODIK: Naravno da jesam. Ne bih nikoga da izdvajam. Ima jako dobrih ljudi u stranci i oko moga oca, ali ima i onih koji su tu da se okoriste o njegovo ime, da stvaraju takvu atmosferu da ljudi pomisle, da imaju pravo da pomisle, da je moj otac takav kakvim ga nazivaju, da je stranka korumpirana, da je kriminal.. To me ljuti.  Oni su ti koji se ne oglašavaju kada dođe do krizne situacije. Sjede i čekaju, kao što sam prije neki dan i navela u jednom od tvitova, da se situacija riješi, odnosno da Milorad dođe i riješi situaciju. Onda su oni ti koji kupe poene. Imate ljude u stranci koji se pojavljuju samo pred izbore. Dođu na par tribina, pokažu da su tu i poslije ih nema nigdje. Takve ljude lično ja, ne mogu reći da ne volim, ali jednostavno nemam lijepo mišljenje o njima.

Postoje li bliski ljudi koji su Vas u posljednje vrijeme razočarali?

DODIK: Da. Inače se trudim da se ne krećem puno. Puno vremena provodim kući, u restoranu koji držimo snaha i ja i sve je uglavnom u krugu porodice, baš zato što smo se puno, puno puta opekli o ljude kojima smo vjerovali, pogotovo ja koja sam i previše iskrena i otvorena. Prihvatim ljude jer uvijek polazim od sebe, da nisu pokvareni, da neće da iskoriste neke stvari, ali na kraju se ispostavi da je to tako.

Naišli ste i na mnoge osude zbog vašeg Tviter naloga. Šta Vam kažu saradnici?

DODIK: Saradnici? Ja druge saradnike, što se tiče društvenih mreža, osim supruga nemam. Moj suprug je završio žurnalistiku, pa mi ponekad objasni nešto, ali u trenutku kada ja osjetim da treba nešto da napišem i objavim kod mene nema razmišljanja ili da ja to otkucam, kao što sam i dobijala savjete: ‘ Ti to otkucaj, pregledaj, neka prenoći’, mene je to tada već prošlo, kao što me prolazi i ljutnja u životu. Mogu da se naljutim i poslije pet minuta kao da ništa nije bilo.  Tako je i što se tiče tvita. Pošto sam odlučila da ne prećutim neke stvari i osjetila da je meni puno lakše, da sam manje nervoznija u kući prema djeci i suprugu kada iznesem svoj stav javno, ja to upravo zbog toga i radim. I uradim to tada. Ne razmišljam da li ima gramatičkih grešaka, da li neko nešto može da izvuče iz konteksta kao što se radi. Shvatam da postoje pravila kada iznosiš svoj stav javno i da kada nešto napišeš iz toga može da se izvuče nešto pogrešno. Ja to jednostvano ne mogu, ja to kažem onako kako u tom trenutku mislim, pa šta bude.

Kažete kako mislite i to ima velikog odjeka, jer ste kćerka jednog od najpoznatijeg političara. Jedan od posljednjih tvitova i ono što je nekako i uzburkalo javnost bio je: “Bog će te kazniti. Ja ću te prokleti. Dosta mi je više. Neću da trpim nijedne sekunde”. Ovo je bilo upućeno gradonačelniku Banjaluke Drašku Stanivukoviću. Šta Vas je tad nagnalo? Kolika je to ljutnja bila? Jeste li se pokajali zbog tog tvita?

DODIK: Iskreno da kažem, nisam. Nisam se pokajala jer javnost nije upoznata sa stvarima kroz koje mi prolazimo zbog čovjeka o kojem je sada riječ. Taj čovjek se pojavio u javnosti da pravi performanse i koristi moju porodicu za svoje uspjehe. Smatram da je Instagram nalog jedino što uspješno vodi gradonačelnik ovog grada. On apsolutno ništa drugo ne zna da radi. Godinama nas optužuje bez ikakvog osnova. On dođe i kaže nešto, pokaže neki papir, a mogu i ja da pokazujem i vrtim papir, ali ljudi nemaju uvid šta tu piše. Znači, on apsolutno nema nikakvog dokaza za to što iznosi. SNSD je na vlasti dvadeset godina i tu postoji puno nezadovoljnih ljudi, jer nisu uspjeli da iskoriste stranku da sebe plasiraju u eter i da dobiju nešto od SNSD. Goddinama unazad, petnaest godina, se plasiraju takve bljuvotine o mojoj porodici i mom ocu. Sve ono što mi proživljavamo, a to niko ne zna, mene je navelo na to.  Za sve ružno što se dešava u ovoj državi, Republici Srpskoj, ja ću tako da se izrazim, okrivljuju Milorada Dodika. Ne postoji stvar koju on nije povezao sa njim i mojom porodicom i to je tako od početka njegove karijere. Shvatam da ga savjetuju da ako ne pomene ime Milorada Dodika, Gorice Dodik ili Igora Dodika njegovi statusi nemaju pregleda, njegovi statusi nemaju lajkova. Ako je u pitanju bilo šta, što se može povezati sa porodicu Dodik, to je bum. On je to shvatio, ja to razumijem, to je politička borba, ali ne možete da stavljate metu na čelo nijednom čovjeku, niti njegovoj porodici. Mene to jako potrese. Moja djeca su odrasla i sad shvataju cijelu tu situaciju, šta se dešava. Oni meni svakodnevno dolaze iz škole sa takvim pitanjima na koja ja više nemam odgovor. Ja sam jednostavno osjetila potrebu da to izbacim iz sebe, ja sam to izbacila. Ne mislim njemu ništa ružno, samo da nas ostavi na miru. To je jedino što ja želim.

Pomenuli ste političku borbu. Opozicija je uvijek postojala. Međutim, Vi se nikada do sada niste oglašavali. Da li je ovo nekako, po Vašem mišljenju, najprljavija politička borba?

DODIK: Jeste. Ja sam odrasla uz politiku. Kroz moju kuću je prolazilo jako puno ozbiljnih političara, što iz Srbije, što iz inostranstva, što odavde. Ja sam odrasla uz čovjeka koji se školovao za političara. On je diplomirani politikolog. I na osnovu onoga što sam ja godinama učila i usvajala, da li željom da čujem ili indirektno, kada nisam bila svjesna da ja to sve upijam, mogu reći da to veze nema sa onim danas što se radi. Moj otac nikada nijednu porodicu nije upotrijebio u svojoj političkoj karijeri. Nikada ni za koga ništa nije rekao. Imate jednog političara, davno je to bilo, sjedila sam u kući, kada je on uoči duela sa mojim ocem pozvao ga i zamolio da mu ne spominje sina, nije ni bitno zbog čega. Moj otac ga je upitao da li je ikada čuo da je on nečije dijete pomenuo u bilo kom kontekstu. Počinje duel na televiziji i prvo što taj čovjek izgovara je, vaša djeca se školuju u inostranstvu, vi ste svoju djecu poslali u inostranstvo. Kako da vas to ne boli. Isti ti ljudi iz opozicije, ja sam bila svjedok, dolazili su i tražili pomoć od Milorada Dodika. Tu ima jako puno obrazovanih ljudi kojima smeta ponašanje Draška Stanivukovića, koji je isplivao u prvi plan, ali on to javno ne govori.

Pomenuli ste da Vam se javljaju ljudi iz PDP?

DODIK: Da, jeste. Sve što se dešava ima pozadinu i ništa nije slučajno. Svaka afera koja je nametnuta ovih godina unazad je toliko prljava, toliko iskonstruisana, da ja nemam riječi. Dobijemo od ljudi povjerljive informacije zašto se to radi, dođu dokumenti, objasne šta je pozadina toga, ali onda smo u situaciji, da bi njih sačuvali, da njima ne bi pravili problem, ne možemo da to iznesemo javno. Imali smo dokaze za mnoge stvari, koje su oni iznosili, a koje nisu imale veze sa vezom, ali kako vi to da kažete, odakle taj papir, ko je vama to došao reći. Ne možete to reći zato što ćete napraviti problem tom čovjeku. Tako se ćuti i pušta i to tako godinama ide. Od priče Mile traktorista, šta tu ima tako ružno? Čovjek je odrastao na selu, vozio je traktor da se odškoluje, da sebi može da priušti nešto, ja ne smatram da je to sramota. Ne razumijem da li je veća sramota odrasti na taj način i zarađivati svoj dinar ili voziti trotinet i jahati se po Gradskoj upravi.

Prvo, meni jako smeta poređenje Milorada Dodika i Draška Stanivukovića. To ne može ni u čemu da se poredi. Milorad Dodik je neko ko je radio, školovao se, ima toliko životnog iskustva. Ovo je jako teško područje za politiku, gdje nikada nemate mira -ovo je bure baruta. Toliko ljudi od početka njegove političke karijere je prošlo od visokih predstavnika, stranih delegacija, političara u opoziciji, vlasti.. On ima takvo iskustvo u politici, toliko može da procijeni ljude, toliko je spontan, ima intuiciju da nije moguće nikakvo poređenje sa Draškom Stanivukovićem. Oni to pokušavaju sve vrijeme da nametnu kao temu, da je Draško Stanivuković u rangu Milorada Dodika. Nije u redu da se Milorad Dodik, kad moram tako da se izrazim, spušta na nivo Draška Stanivukovića da se sa njim obračunava, jer Milorad Dodik ima mnogo bitnije teme u životu koje rješava, on se bavi ozbiljnom politikom, a ne reality show-om. Ljudi u stranci misle da Stanivukovića treba pustiti, da će vrijeme pokazati svoje. Ne treba ga pustiti. Pošto neće niko, a on je dirao moju porodicu ja ću sa njim da se obračunavam. Možda će nekad i pretjerati, ali ja sam čovjek, majka četvoro djece, razmišljam o svojoj djeci, uopšte me ne zanima kako će to bilo ko da protumači.

Gorice, na početku intevjua ste rekli da ste odlučili javno da se oglasite kada je Vaš otac zavšio u bolnici. Sve vrijeme intervjua ste jako emotivni. Da li je problem samo Draško Stanivuković i opozicija ili je generalno veliki problem u samom SNSD, Vama bliskim ljudima, čak i porodici? Imam osjećaj da su Vas baš ti ljudi razočarali?

DODIK: Razočarali su me. Prvo da objasnim jednu stvar. Priče koje se plasiraju u javnosti, pogotovo u federalnim medijima, da sam ja izašla na društvene mreže iz nekog straha od gubitka vlasti. Iskreno da kažem, meni je javnog života kroz mog oca i previše. Meni, kao kćerki, bi najbolje bilo da se on penzioniše, da sačuva svoje zdravlje i vrijeme posveti unučadima. Znači, ja apsolutno nemam nikakav strah od toga. Ta priča on je gotov, pada režim se vrti unazad ne znam koliko godina. Svaki put pred izbore je ta priča. Razočarenje je to što ljudi stvarno, da li kreću od sebe ili gledaju previše američke filmove, gdje se porodice predsjednika ponašaju bahato, da uopšte ne žive normalan život misle da i mi tako. Mi živimo u Banjaluci, ja radim sve isto što rade svaka žena na ovom regionu. Ja sam majka, supruga, domaćica, kuham, perem, peglam, sve isto radim. Nisam neko ko je zaštićen i pod staklenim zvonom. Razočarenje je kada prihvatiš nekoga u svoj život, otvoriš mu se i on nakon vrlo kratkog vremena pomisli da ima situaciju da nešto iskoristi. Očekuju da ću ja kada mi kažu svoje zahtjeve da nazovem nekog i kažem to pusti, to  je završeno. Kada me pitaju za pomoć, ja ako stvarno nisam u stanju nekom da pomognem, nešto što je bitno, ti ljudi se naljute, više se ne javljaju, pričaju raznorazne priče i naravno da slijedi veliko razočarenje. Meni opozicija  uopšte nije problem, meni oni koji mi ne diraju u porodicu nisu problem, a kada mi neko dira u porodicu tu sam jako oštra i nemam pardona.

Jednom prilikom ste rekli da bi ste voljeli da Republiku Srpsku vode ljudi kao što su Stanivuković, Nešić i Selak. Nešić i Selak su do juče bili dio koalicije sa Vašim ocem?

DODIK: Da. Ako je to rješenje da ljudi vide da li oni mogu nešto da urade, nemam nikakav problem s tim da oni preuzmu vlast. Ne pričam u ime stranke, iznosim svoj lični stav. Mislim da oni nemaju iskustva, nemaju obrazovanja, nisu političari. On ne znaju koliko je teško u ovom regionu biti političar ili voditi politiku. Stalno ste na udaru. Lako je ako vi popuštate, ako se vi povlačite, ako svima dozvoljavate ono što oni traže, tad je lako. Ali ono što radi moj otac, to nimalo nije lako.

Govore li Vam ljudi da štetite tviter nalogom?

DODIK: Naravno da govore.

I šta im odgovorite?

DODIK: Ako dođe neko iz opozicije i piše mi kao dobronamjerno savjet da bi ja trebala da prestanem da objavljujem bilo kakve tvitove zato što ja štetim svom ocu, stranci ili ne znam ni ja kome, ja se zapitam, zar  njima nije interes da ja naštetim svom ocu i stranci da bi oni bolje prošli? Ne, nego su oni shvatili da godinama unazad niko nije odgovarao na njihove prozivke i na plasiranje takvih gluposti o mojoj porodici. Ničiju porodicu nisu ni dirali, nego moju. Naravno, ni ne trebaju. Sad njima ne odgovara da neko na njihovoj laži odgovori bilo šta. Mislim da je u suštini to problem.

Šta Vam otac kaže za tu srčanost i tvitove?

DODIK: Moj otac, to ste mogli i da vidite nema društvene mreže. On se ne bavi s tim stvarima uopšte. Na početku kada sam se ja uključila na tviter ljudi su meni slali poruke, ko ti ovo piše, je li to Milorad piše, je li on ovo odobrava. Znači, on apsolutno nema uvid u to šta ja pišem, dok vikendom mi ne odemo kod njih i on kaže: ‘ Ee čuo sam da si nešto objavila, daj da vidim šta ima tu’. Tek onda pročita. Nikad dosad mi nije rekao za nešto da sam pogriješila. Nikad. Jer tu spontanost, taj temperament u javnom životu, iako to nije dobro i trebalo bi i ja da se kontrolišem da bi se svidjela mnogima ali to je nemoguće, posjeduje i on. Dobro znate, on kad ima nešto da kaže, on će to reći. On ne razmišlja da li će to nekom da se dopadne ili neće. Ja tako isto funkcionišem. Mene ne možete staviti u kalup. Ja to ne umijem, niti želim uopšte da učim.

Hoćete li se baviti politikom i naslijediti oca jednog dana?

DODIK: Ne.

Nemate takve ambicije uopšte?

DODIK: Ne, uopšte. Ova današnja politika meni nije politika. Ja se ne prolalazim u ovim reality zvijezdama, podmetanjima. Ja krećem od sebe, ja sam majka četvoro djece, ne bi nikom u životu mogla da podmetnem laži, a da ne osjećam odgovornost za to. Danas je takvo vrijeme da se jedino tako i opstaje. Daj samo da je to zvučno, neku senzaciju, a nema veze što to nema veze sa istinom, bitno je samo da se ta vijest plasira. Poslije bilo kakav demant nema nikakvog efekta.  Sa takvom politikom uopšte ne razmišljam da se bavim.

Govorilo se o velikom broju firmi koje se vezuju za Vaše prezime. Evo sada je prilika da otkrijemo javnosti, čime se Vi bavite?

DODIK: Pored restorana, koji vodimo snaha i ja, imamo proizvodnju rakije i alkoholnih pića i imamo voćnjak. To je druga firma kojom se ja bavim. Sve ostalo, te ostale firme sa kojima nas povezuju, stvarno nemamo veze. Gradonačelnik Banjaluke jedno veče kaže ima 50 firmi, drugo veče kaže ima 70, 80, pa onda spusti broj. Suludo je da se nabrajaju firme ljudi koje imaju nekakve veze sa nama. Je li ti ljudi treba da sjede kod  kuće i ništa ne rade? On ima u svojoj porodici jako puno ljudi koji se bave privatnim poslovima, pa ga niko ne proziva za to. To je jedna vrsta senzacije, jer on to kad izgovori, porodica Dodik ima 70 firmi, pa naravno da će da izazove takvo gađenje naroda prema nama, misleći da smo mi ne znam kako bahati. To uopšte nije istina. Meni je to, ne mogu reći smiješno, mene to zaboli. Ja imam strah da će njegova podmetanja, podmetanja ljudi oko njega da navedu nekoga na nešto što ne bi trebalo, na napade na mene, na moga brata, na majku, na oca, na djecu. Mislim to stvarno nije za igranje.

Govorili ste u objavama da je bilo prijetnji Vašoj djeci?

DODIK: Da.

I osudili ste ovu prijetnju Drašku Stanivukoviću?

DODIK: Jesam. Znajući koliko meni sve to teško pada, uglavnom su se takve stvari skrivale od mene, ali u većinu prijetnji od kada se tata bavi politikom sam bila upućena. Otkada sam otvorila Tviter, ja vama ne mogu da opišem šta meni stiže. Nedavno sam napisala jedan tvit u vezi vehabija. Prvo, da se ogradim. Ja nikoga ne generalizujem. Nemam ništa protiv tih ljudi, ali ti ljudi meni u inboks šalju slike zaklane djece, streljanja i pišu mi da čuvam svoju djecu, da će tako i ona završiti. Prije nego što sam napisala taj tvit bila sam na pumpi i stajala pored čovjeka za kojeg sam mislila da će se u jednom trenutku okrenuti i ne znamšta mi uraditi. Uopšte ne želim da se pravdam, ali ja imam strah od njih upravo zbog takvih poruka i stvari koje su oni meni slali i prije prijetnje prema mom ocu.

Plašite li se? Kada ste sami, kada odete spavati o čemu razmišljate najviše?

DODIK: Zbog čitanja svih tih stvari koje mi privatno dolaze, dešava mi se da, na primjer, da kada odem u nabavku hrane za kuću svaki put kada prilazim autu bojim se da sjednem u njega. Prvi put to priznajem. Mislim to moj suprug zna i kaže mi da stvarno nisam normalna što tako razmišljam, ali od tih prijetnji, slušanja i gledanja ja imam tu vrstu straha. Bojim se. Kada su moja djeca krenula u osnovnu školu, pojedini roditelji su se bunili zašto mora da postoji obezbjeđenje. Pa upravo zbog toga, zbog tih prijetnji, svega toga što ljudi većinom i ne znaju kroz šta mi prolazimo. Ja moram svoju djecu da obezbijedim. Onda su oni vremenom shvatili da je to dobro i za njihovu djecu, zbog stvari koje se inače dešavaju po školama. I postoji strah. Ja sam se, pogotovo od kada sam rodila, nakupila se previše strahova, o svemu brinem previše. Nije to baš dobro za mene, ali šta da radim.

Je li breme biti kćerka Miorada Dodika? Obično su očevi i kćerke povezani, a ta Vaša srčanost se vidi kroz određene objave. Imate li pritisak ili je to nešto najljepše što Vam se moglo desiti?

DODIK: Najljepše jeste, on je meni otac i ja sam na njega ponosna. Ja znam kakav je on, znam da je on čovjek, znam da on nikome nije zlo nanio. Koliko stvari ružnih su ljudi njemu podmetali i poslije su dolazili da mu traže pomoć i on je to i učinio. Nikad u našoj kući se nije povela priča o nekome da je ovakav ili onakav. Nikada. Niti on priča takve stvari, niti njega takve stvari interesuju. Jedina loša stvar, ako to mogu tako da kažem, je ta što se sve važe, sve se gleda. Svaki moj postupak se većinom osporava. U jednom periodu mog života, oni su meni ubili samopouzdanje. Ja sam imala osjećaj kada pogledam na stranu da će oni reći da sam pogriješila. To je za mene bilo tako teško. I dan danas u kontaktu sa ljudima bojim se šta ću reći da to ne iskoriste. Možda to ne možete shvatiti, ali većinu stvari koje izgovorim ljudi na jako ružan način iskoriste. Neki ljudi iz familije vas gledaju iz koristi. To je ta neka ružna strana koje to nosi.

Ima li nešto što ste zamjerili ocu?

DODIK: Njemu samo zamjerim što dozvoli, ja se izvinjavam na rječniku, budalama da budu bitni. To je ono što ja njemu zamjerim i meni je to neshvatljivo. Vjerovatno je taj način njegove politike doveo do tog da on opstaje tu gdje jeste. On nikom ne zamjera, a zna šta njemu ljudi pričaju iza leđa. Zna da ima  dvojicu, trojicu iz stranke koji isto tako godinama pričaju da je on gotov.

Jesu li to bliski ljudi?

DODIK: Ne mogu da kažem da su baš bliski. Mi kada mu tako nešto kažemo, on uvijek ‘pusti’. To mu zamjerim. Valjda zato što je on u pitanju, možda da se to meni tako radi, možda bi i ja isto tako funkcionisala.

Rekli ste baš prije intervjua da ste previše puštali i da to nikako nije dobro.

DODIK: Jesam. Puštam ja i danas. Ne znam, to je moja mana, ako može tako da se nazove. Dozvolim ljudima da misle da mene prave budalom. I gledam dokle to može. Zaista puštam puno, preći ću preko svega, nije uopšte nikakav problem, ali kad pređe taj nivo moje tolerancije mi smo zavšili za cijeli život. Znači ne može više ništa da promjeni mišljenje i da me vrati.

I dalje ćete nastaviti pisati tvitove i imati kritički stav?

DODIK: Vjerovatno.

I to nema nikakve veze ni sa izborima, niti sa politikom ?

DODIK: Ne, zaista nema. Glupo je da se pravdam, ali nema. Mene ne zanima ni ta vrsta politike, mene zanima samo da iznosem stav u vezi trenutne situacije, to je opet moj lični stav. To ne znači da ja imam strah, da sam ja uplašena, da sam ja svjesna da se gubi, mene to uopšte ne zanima. Meni je Milorad Dodik otac i mene njegova funkcija uopšte ne zanima.

Ko je Gorica Dodik u slobodno vrijeme? Kako provodite slobodno vrijeme?

DODIK: Najviše sa djecom. Sve vrijeme provodim s njima. Ako nisam u restoranu ili u toj drugoj firmi, ja sam sa djecom. Vikendom smo kod mojih, igramo se s njima ili sam u nekim kućnim poslovima. Eto to je Gorica Dodik.

Bili ste nedavno u domu “Rade Vranješević”,  niste htjeli da se to zna?

DODIK: Nisam. Opet ću da se vratim na tu priču, ja sam svjesna danas kada nešto uradite ako to ne okačite na društvene mreže kao da to niste ni uradili, ali takvu stvar da se koristi, da bi ja dobila poene mi je van pameti. Ja se ne osjećam fino. Ja sam i prije išla, samo eto sada se desilo da je to bilo u parku, pa su ljudi primjetili. Ja takve stvari ne želim da koristim, niti  se ja sad bavim javnim poslom da to meni treba da se ka nešto promovišem. Ne, uopšte.

Ima li nešto za kraj, što Vam je na duši, a voljeli bi ste reći javnosti?

DODIK: Ja imam puno toga na duši, ali kad bude vrijeme ja ću to vjerovatno na Tviteru da iznosim. Ja samo želim ljudima da kažem da niti mrzim , niti imam protiv nekoga nešto. Jedostavno ja sam samo u poziciji da branim svoju porodicu, da branim istinu. Za sve ono što iznesem imam dokaze i neću olako da se upuštam u bilo kakvu raspravu, ako nisam sigurna u to 100 osto.

(Banjaluka.net / Elta TV )