Njen sin Luka  ima jako rijedak Stardž-Veberov sindrom, o kojem se i danas i na internetu može malo pročitati. Iz uredne i zdrave trudnoće, Mina je rodila zdravo dijete, i tako je bilo sve dok poslije 9 mjeseci nije doživio prvi epi napad. Nije bio klasičan.

Kao što ni Luka nije danas.

Ima on ovaj sindrom, ali ima i mačka. Simbu. 

"Luka mi je tražio mačku. Ali, ovaj je baš specifičan, toliko voli Luku. Svaku noć, u gluvo doba, mačak dođe kod Luke i liže mu ožiljak na glavi. Kad mu priđe, mačak tačno ožiljak traži", priča Mina za Telegraf.rs dok pokazuje video..

Ožiljak na glavi Luka ima od svoje treće godine. U januaru 2020. operisan je u Istanbulu u Adžibadem klinici. Samo izlječenje njegove bolesti, koja je genetski poremećaj ne postoji a može da izazove uglavnom epilepsiju, glaukom, dijete može da oslijepi, izazove nepravilnost organa...

"Razne komplikacija može da prouzrokuje, ali hvala Bogu, njemu se izrazila samo epilepsija, i nakon operacije je imao malo problema sa okom. To je sve što može da se reši", pričala nam je ranije Mina.

Luka se liječi u Turskoj gde odlazi dva puta godišnje. Poslije operacije je počeo da govori normalno. I to, i srpski i engleski jezikl.  Planirana je još jedna operacija na mozgu jer mu se epi napadi javljaju i poslije operacije ali rjeđe, ali je problem, ne mogu da ga operišu sada.

Krenuo je u predškolsko, voli sve što vole i druga djeca, i izdvaja se od njih. 

A i Simba zajedno sa njim.

"Kažu ljudi da su mačke ljekovite. Prije 10-aak dana Luka je imao visoku temperaturu. I, zaspao je popodne- Mačak se popeo iznad glave i liže mu, opet, ožiljak. Ja ga sklonim, da bi se Luka odmorio a on mi kaže: "Nemoj diraš mačka, to je moj drugar". Par minuta poslije toga je imao epi napad. Ja ne umijem da objasnim tu vezu među njima", kaže Mina za Telegraf.rs.

Ona je, da podsjetimo, "Mama ratnica" postala kad je saznala koja je Lukina dijagnoza i registrovala ga kao oboljelog u Stardž Veber fondaciji. Amerikanka Karen Bol, u čijoj se knjizi našla naša Mina, osnivačica je fondacije, i njeno dijete boluje od istog sindroma, i ona se kao i sve ostale majke suočila sa tim da nema informacije o bolesti.

"Sve je počelo tako što je Karen pratila sve te porodice koje se bore, kako tretiraju sindrom, kako se ponašaju, kakvi smo kao ljudi. Sve nas je pratila, a mi to nismo ni znali. Onda je odabrala da u knjizi "Mame ratnica" bude 11 majki za koje smatra da su mame ratnice. Karen mi je poslala mejl. Pitala me je da li želim da ona objavi te neke stvari o meni. Zašto da ne? Voljela bih da ljudi i u njenoj okolini i širom svijeta pročitaju. Jer, ja sam željela da dam pozitivnost u svemu tome. To se i njoj i drugim ljudima svidjelo. Zaista, rijetko kad je mogao neko da me vidi da sam tužna, rasejana, ponajmanje moje dete. Uvek sam ga učila da koliko god da je bolno i stresno, moramo da završimo, da istrpimo, ako želimo da idemo kući. Učila sam ga da se ponaša da prihvata stvari kao što ih ja prihvatam".

Pozitivnost vidi i u ovom mačku, koji se ne odvaja od Luke i koji duž njegove glave "ljubi" ožiljak hirurškog zahvata. 

Video objavljen na portalu Telegraf možete da pogledate OVDJE.