Nije mogao naći jagnje za slavu pa pokrenuo biznis: Danas ima najveću farmu ovaca u Srpskoj

Прије петнаестак година Радојица је тражио јагње за крсну славу и није могао да га пронађе. Умјесто да одустане, одлучио је да купи неколико оваца и започне властити посао. Тако је изградио највећу фарму оваца у Српској. 

На његовој фарми данас је 3.500 оваца. Некад их је било и 5.000. Радојица муку мучи са мањком радника, али и пашњака на Вучијаку. Стадо је смањио, али предаје нема. 

"Доста продамо, видите ових јањаца, продамо доста за приплод па нас то поправља. Цијена се оваца креће од 500 КМ па надаље па зависи да ли неко узима за клања или за приплод“, прича нам фармер са Вучијака Радојица Кусић.

Ово је Владимир који је настрадао заједно са комшијама док су чистили септичку јаму

Посла се прихватио и његов зет Слађан. Вратио се из Аустрије. У Српској своју будућност види у покретању властитог посла у пољопривреди.

"Тежак је тамо живот, ради се, пати се, само наш народ само оно да негдје оде вани, сви нешто маштају. Међутим, мене је увијек вукло овамо“, прича Радојицин зет Слађан Шкорић.

Уз тату и дједа на фарми је и Марија. Њена породица срећна - дјевојчица сада има потпуно другачије дјетињство од оног на западу. 

"Дошла сам помоћи дједу. Н: Па шта му помажеш? Да храним јагње. Н: Је л' пије млијеко јагње? Да. Н: Ко те то научио? Тата“, каже Марија Шкорић, Радојицина унука.

Зашто је 1. мај важан за Здравка Чолића: На овај дан урадио је нешто неочекивано

На овој фарми је запослено 15 радника. А иако чобани имају изузетно високе плате, није их лако наћи. Посао је специфичан и захтјеван. У току је и шишање оваца.  

"Ево шта користим једне маказе и користим ову турпију с њом оштрим. Н: Мирна је овца? Није она толико мирна, само је требаш у фин положај ставити да лежи на земљи. Јер она никад неће устати док јој је глава на земљи. Јер чим она направи то, она је устала“, прича Зариф Алибашић, чобан из Велике Кладуше.

Од маја до новембра дио стада са Вучијака, због недостатка пашњака, управо одлази на испашу на Влашић и Купрес. И тако живот овдје тече у ритму стада, у корацима чобана, у зноју руку које не одустају. А до зиме, имаће руке пуно посла - овце дневно поједу само пет тона жита. Све то до зиме ваља припремити и земљу обрадити.