U 90 godina života djeda Pere Jovanovića iz Starog Ugljevika stalo je mnogo toga. Najveći blagoslov i životno bogatstvo mu je brojna i zdrava porodica. Ima tri sina, petoro unučadi i četrnaestero praunučadi. I u desetoj deceniji života vitalan je i pokretan, a posla za njega ima još uvijek. Najstariji je neimar podmajevičkog kraja.
Od svoje sedamnaeste godine života bavi se građevinarstvom. Od tada pa do danas napravio je mnoge kuće i objekte, a koliko god se trudio da ih sve zapamti, i dan danas ne zna tačan broj onoga što je svojim rukama stvorio, a što traje godinama. U selu Jablani gdje je rođen, odrastao i živi i danas, rijetke su kuće koje nije sagradio svojim rukama.
"Tako da sam cijeli život proveo radeći na toj građevini. Nikad mi teško nije bilo. Društvo sam imao npr uvijek koje me podržava, ti fizičari. A kao majstore slabo, nekada da imam sa sobom nekoga još pomoćnog majstora ako iumam više nekog posla, onda da se uradi prije. Samostalno sam radio. Iako sam imao položen taj građevinski ispit, mogao sam da držim firmu, ali nije mi to potrebno bilo. Sagradili ste svojim rukama i vlastitu kuću? Pa radio sam i na ovoj kući u kojoj živim, a ove sve u dvorištu sam isto. To sam sve radio ja, i ovu igraonicu za djecu. Sve", rekao je Petar Jovanović, najstariji neimar Podmajevičkog kraja.
Rođen 1933. godine, radio prije nego što je postao punoljetan, a rad ga je održao u životu, priča. Uz majstorije obavljao je i poljoprivredne poslove. Jedno bez drugog nije išlo, priča Petar. Zbog toga od posla ne bježi ni dan danas. I dalje ga nešto, kako kaže, nosi da se popne na krovove kuća, iako mu djeca brane, ali kroz smijeh kaže, uspije da se iskrade nekako i ispuni tako sebi misiju i dan. Ipak, nije isto, kaže, popeti se na krov sa 20 i 90 godina.
"To je razlika velika. Velika je razlika. Ali samo ko zna može da se penje. Ako hoće da gleda nekud, tu gubi. Jer ja sada znam sebi. Ako sam došao i popeo se na krov i ovako da pogledam, odjednom nije u redu. A ovako gledas svuda dole i radi. Ponašaš se kao po zemlji da hodaš. Ako se plašiš, tu ne treba ići, ko god se plaši. Jer, krov je nešto npr odakle su mnogi stradali. A eto, ja se nisam nikada ni udario na tim krovovima. Dokle će biti tako.... Na jedan način ne mogu da se otresem ja od rada toga, vuče me ta želja", rekao je Petar.
Vremena su se mijenjala, a sa njima i način izgradnje kuća. U vrijeme kada je djed Pero najviše radio i stvarao najviše su se koristili drvo i kamen. Modernije vrijeme zahtjevalo je i inovativnije materijale, a u skladu sa novim vremenom nosio se i Petar Jovanović – majstor svog zanata. Ipak, za današnju gradnju ima malu zamjerku.
"Radio sam krov kompletan i ja bio na krovu, samo mi je bilo teško što se sad potkiva daska po krovovima i letva dolazi pod daske i nemam da se držim. Ja sad, kad bi bilo da se pokriva kao što je prije, npr letva da ide po rogovima direktno bez izolacije, ja bih i sada svaki krov primio se da radim. A ne znam šta mi se sve može desiti. Ja ne mogu kazati ja sam spreman za sve. Nisam. Ja sad mogu samo da radim nekoliko sate pa odmorim", rekao je Petar.
Zvijezda vodilja kroz dugogodišnji život djeda Pere bila je pjesma. I dan danas voli da zapjeva. Za dobro zdravlje zaslužna je, kaže, redovna fizička aktivnost bez koje ni danas ne može da zamisli svoj jedan dan. Svoj život voli i nije mu bio težak jer je uvijek bio veseljak.
Strastveni je lovac već 58 godina, a i sada nerijetko ode u lov. Još mu samo u životu nedostaje da ima sa kim da popije kafu kada ustane, koju je redovno pio sa svojom suprugom sa kojom je u braku bio 56 godina, a koje danas više nema. Ali, sretan je ipak kada se osvrne iza sebe i vidi koliko je ljubavi, djece, unučati i praunučadi, ali i sagrađenih kuća njegovim rukama stalo u njegovih 90 godina života.
