Nedeljko Banović sa nekoliko kofera devedesetih je izbjegao iz Hrvatske.
Učesnik je odbrambeno-otadžbinskog rata i stvarao je Srpsku, u ratu je bio i ranjen, a ovaj veteran danas živi u nehumanim uslovima, jedino društvo su mu vjerni pas i konj.
Sa nešto više od 200 KM penzije jedva sklapa kraj s krajem. Bori se, i koliko mu snaga dozvoli, ponekad zaradi dnevnicu. Kroz suze priča da je ovo najveći poraz u njegovom životu. Nekada je, priča, sve bilo drugačije, imao je ogromno imanje u Hrvatskoj, stoku i traktore.
"Kad se ja toga sjetim loše mi je, nekako na šta sam pao. Nabavio sam bio i konjiće i koza neke tamo i snalazio se, to mi je teže što je ostalo i opet ovdje doći i Jovo nanovo“, kaže Nedeljko.
Kuću je uspio napraviti nedaleko od Banjaluke, ali u nedostatku sredstava nikada je nije opremio.
Sedamdesetjednogodišnji Nedeljko Banović ima samo jednu želju - da nakon više od 30 godina lutanja i traganja konačno dobije dom dostojan čovjeka i pronađe svoj mir.
Trenutno živi u desetak kvadrata nečega što je bilo zamišljenoi kao ostava. Kupatilo nema.
"Bar da mi je dnevni boravak i kuhinju, to mi je želja, pa kad bi umro ne bi žalio. Znao sam uzeti vodu i kupati se i gledati da neće ko naići, sakrivati se, mučim se...“, priča Nedeljko.
Nedeljko zaslužuje pomoć. Kako sam kaže, volio bi, do sljedeće zime, da opremi makar dnevnu sobu.
