Sutra Mitrovdan: Dan uoči praznika jednu stvar nikako ne treba raditi

Овај светац је живот окончао у тамници 306. године као борац за хришћанску вјеру.

Димитрије је рођен у Солуну у трећем вијеку послије Христа за вријеме цара Максимилијана. Када је од цара добио наређење да прогони хришћане, он се на то није обазирао већ је јавно проповиједао хришћанску вјеру. Цара су обавијестили о непослушности Димитријевој, који је преобраћао народ у хришћанство.

Када је цар чуо да је солунски командант и сам хришћанин, наредио је да га баце у тамницу гдје је мучен, а потом погубљен. Солунски хришћани су га тајно сахранили, а на мјесту његовог гроба касније је подигнута црква. Свети Димитрије је проглашен заштитником града Солуна.

Црквени списи наводе да се Свети Димитрије много пута јављао и спасавао град од земљотреса и несрећа. И данас се вјерује да је чудотворна снага његових моштију излијечила многобројне болеснике.

Према народном предању и житијима светаца, Димитријев гроб је одисао босиљком и смирном, па је зато тај светац назван Мироточиви.

Култ Светог Димитрија веома је жив и код Срба, а у средњовјековној Србији посвећени су му многобројни храмови, укључујући цркву у Пећкој Патријаршији и капелу у манастиру Високи Дечани.

Вјеровања

Наводно се по времену на Митровдан може закључити и каква је зима. Постоји и вјеровање да уочи Митровдана морају да буду завршени сви велики послови, нарочито велики радови на пољу и друге ствари које се раде напољу, тако да се дан пред празник и на сам празник не раде тешки физички послови.

Обичаји на Митровдан

У нашем народу се вјерује да на Митровдан свако треба да остане код своје куће и да ово није дан за примање гостију. То не важи за оне који славе или иду на славу код родбине или блиских пријатеља, али и они морају да обавезно ноће код своје куће. Вјерује се да ће онај кога митровданска ноћ затекне ван дома, преко цијеле године ноћивати и “смуцати се” по туђим кућама, пише Блиц Жена.

Уз то, у Србији постоји и вјеровање да на Митровдан не треба грдити дјецу, колико год да су погријешила, јер ће наводно онда цијеле године бити несташна. У Шумадији сељаци у сваки угао собе ставе белутак, да их брани од мишева. Жене на овај дан не дирају вретено, чешљеве и маказе.