Sutra slavimo Svetog Stefana: Vjeruje se da vjetar može donijeti blagoslov i nevolju

Љетњи Свети Стефан - вјетар који може донијети и благослов и невољу

Сутра, Српска православна црква и вјерници обиљежавају Пренос моштију Светог архиђакона Стефана, у народу познатијег као Свети Стеван Летњи или Стеван Ветровити. За разлику од зимског празника посвећеног овом светитељу, који се слави 9. јануара, љетњи дан има посебан значај, нарочито међу онима који живе у складу с природом.

У народном предању, Свети Стефан Летњи поштује се као заштитник од вјетрова. Вјерује се да вјетар који дуне на овај дан може донијети несрећу, одувати сијено, сламу, па чак и изазвати болести. Зато се на овај дан вјетар избјегава и не гледа у правцу одакле дува, а многи избјегавају радове на пољима и у шталама.

Мајка дјечака који се отровао на олимпијском базену на Отоци изнијела детаље драме

Приморци га славе као заштитника морепловаца

За становнике приморских крајева, овај дан има додатну симболику – они Светог Стефана Вјетровитог сматрају морнарском славом. Вјерује се да управо он ''пуни једра'' вјетром и помаже поморцима да безбиједно стигну до обале. Зато га посебно поштују рибари и морепловци, који му пале свијеће и моле за мирно море и сигуран повратак кући.

Светац који је говорио истину, без страха

Према библијском предању, Свети архиђакон Стефан био је први мученик хришћанске цркве – првомученик. Својим ријечима, дјелима и непоколебљивом вјером, отворено је говорио истину народу и бранио Христово учење. Управо због тога био је осуђен и каменован. Имао је свега тридесетак година када је пострадао, а његове посљедње ријечи биле су:

У Београду и Новом Саду протести студената у блокади

Кроз вијекове, његова жртва остала је симбол вјере, храбрости и истине. Вјерници вјерују да је Господ украсио његову душу славом, јер је први положио живот за име Христово.

Након његове мученичке смрти, тијело Светог Стефана пренијето је из Јерусалима у Цариград, што је догађај који сутра и обеиљежавамо. Тај чин се доживљава као духовна побједа – доказ да светац не престаје да дјелује чак ни након смрти.

У његову част, у српским крајевима подигнуто је преко 40 храмова, а његов култ дубоко је укорењен у народну свијест.

Народна вјеровања и данас живе

На дан Светог Стефана Летњег, многе породице се придржавају обичаја који се преносе с кољена на кољено. У неким крајевима се не износи ништа из куће, не премјешта сијено ни слама, а дјеца се уче да поштују вјетар као силу коју не треба изазивати. Многи вјерују да, уколико се овај дан обиљежи с поштовањем, Стеван Ветровити ће чувати кућу и имање током цијеле године.

(Она.рс)