Ulični svirači - dio duše svakog grada

Иде од града до града. Али његова мирна лука је Бањалука. Тамо га чекају супруга и двоје дјеце. Кући се увијек враћа са новцем од којег живи цијела породица. Може и тако, прича Нинослав, па се због своје одлуке никада није покајао.

"Ја сам ту већ био сасвим солидан у геодезији, био сам у Катару и Дубаију, радио неке веће пројекте, али ово ми је већа љубав да тако кажем. Више идем ка здравом животу, не пијем, не пушим. Волим ја свирати у одређеним кафанама, нема пуно дима, али се заврши касно", каже Нинослав Шешић, улични свирач.

И зато је улица његов избор. Ми смо га затекли у Добоју. А становницима града на три ријеке пјесмом је уљепшао дан.

"Мало је тежи живот, па кад је овако нека музика онда људи добију неко расположење", "Прелијепа музика, добро пјева. Није вам било жао ни да га почастите? Не, ни случајно треба то подржати", "Пролазио сам случајно и чуо сам прелијепе звуке акустичне гитаре, и морам застати и да слушам колико год да журим", кажу грађани.

А Нинослав више ријетко гдје жури. Уз осмијех се присјећа свог почетка.

"Први пут је било добро, други пут је било лоше. Ништа се није зарадило и неки човјек ми је рекао да то не ваља ништа. Било је тешко прихватити на почетку, ја сам још више вјежбао, ишао на часове гитаре и пјевања. И тако је критика уродила плодом. А Нинославу је најважније да у свему томе има подршку породице. Данас ради на ауторским пјесмама, свира и перкисује у Етно групи „Ива“, а свако јутро сам бира град и улицу која ће тај дан бити његово радно мјесто", каже Нинослав Шешић, улични свирач.

Улични свирачи нису само пролазни звукови на тротоару. Они су дио душе сваког града. Зато када их сљедећи пут сретнете застаните на трен. Осмијех, аплауз или која марка у шешир – њима та подршка значи и више него што мислите.