“Dojče banka, kako ste i vi sami rekli, ima sve korespodentne račune sa većinom banaka u BiH. Međutim, naše banke nisu izložene prema Dojče banci, niti imaju bilo kakav kreditni odnos prema našim bankama. Tako da novac naših deponenata u BiH, nije da kažem ugrožen, sa tog stanovišta”, smatra Srđan Šuput, direktor Agencije za bankarstvo Republike Srpske.

Međutim, trenutno se ne govori o krizi, već o procesu koji treba da je spriječi. 

“Smatram da će negdje do sredine godine vjerovatno ta tendencija povećanja kamatnih stopa u Evropi i Americi polako doći svom kraju, zbog činjenice da jedan vrlo bitan makroekonomski indikator počinje da raste, a to je nezaposlenost. A znate i sami, politika i regulatori su jako osjetljivi na povećanje nezaposlenosti”, rekao je Ivan Vidović, v.d. izvršnog direktora za pravne poslove i međunarofnu saradnju IRB Republike Srpske.

Buru je izazvala propast nekih od najvećih američkih i evropskih banaka. Sve je podsjetilo na 2008. godinu, što je izazvalo novi strah od još jedne velike finansijske krize. U odnosu na tada, banke su mnogo naučile a Evropa je opreznija. 

“Ako se bude pojavljivalo više banaka sa ovim simptomima, kakve imaju banke Silicijumske doline i banka i Kredit svis, e onda možemo pričati o nekoj sistemskoj krizi”, rekao je  Miloš Grujić , direktor Društva za upravljanje penzijskim rezervnim fondom Republike Srpske.

Generator gotovo svake ekonomske i finansijske krize je pohlepa. Ona može da uzdrma globalni finansijski sistem. 

“Tako da je iz te pohlepe razotkrivena i jedna od najvećih prevara na tržištu hartije od vrijednosti, a koja se osjetila na globalnom nivou”, kazao je Siniša Pepić, direktor konsultantske firme “Stratos” Beograd.

Ono, o čemu treba misliti je finansijska sigurnost prosječnog građanina. Nadležni najavljuju da će dodatno destimulisati banke ako budu podizale kamatne stope.