Jaje skuplje od zlata u Hrvatskoj: Bake sa sela postale glavni snabdjevači

Бакице са села постале су главне снабдјевачице, па се десет комада на ''црно'' продаје по цијени од око 2 евра. Ипак, ни ту нема гаранције квалитета – стручњаци упозоравају да се не зна да ли су таква јаја здравствено исправна. Главни кривац су високе температуре које су смањиле производњу: коке једноставно мање носе.

Трешње коштале и до 30 КМ, а сада углавном пропадају у маркетима

У Србији је слика потпуно другачија. Земља је самодовољна у производњи јаја, што значи да домаће фарме задовољавају потребе потрошача и више од тога. Несташице нема, а иако су цијене у посљедњих годину дана порасле и до 30–54 одсто, јаја су и даље међу најјефтинијима у региону, ''можда и у цијелој Европи'', како наводе анализе. Тренутно се у малопродаји у Србији паковање може наћи по цени од 82 до 144 динара по килограму, док велепродајна цијена износи између 53 и 93 динара по килограму. Прије Ускрса су појединачна јаја стајала око 40 до 50 динара, што је далеко од хрватске ''црне тарифе''.

Маркети у обрачуну са лоповима: Погледајте како су заштитили чоколаде

Оно што Србију кочи јесте извоз ка Европској унији – због строгих правила ЕУ о условима држања кока, наше јаје и даље не може да пређе границу. То, међутим, значи да домаће тржиште остаје стабилно и добро снабдијевено, за разлику од Хрватске гдје потражња далеко премашује понуду.

Док се у Загребу и Сплиту већ навелико прича о ''операцији кокош'', у Београду се ситуација своди на обичан раст цијена. Једноставно речено, Хрватска јаја тражи као улазницу за Томпсонов концерт, а Србија их има довољно да покрије цијели регион.

(Телеграф Бизнис)