Brojne su mogućnosti da se zaradi od poljoprivrede, a penzioner iz BiH Miroslav Miloš jednu je doslovno usavršio i, uz penziju, od nje ima značajna primanja.
Naime, on se bavi uzgojem ćuraka i, kako sam kaže, zadovoljan je kad sve sabere i oduzme.
"Kad bismo sve stavili na papir i sračunali, opet bi se sve isplatilo. Kad sračunate, uzećemo samo koncentrat, 100 kila dođe 120 maraka, njima treba 6 tona, to je 7.000 maraka i što ih ja platio tri, to je 10.000. Da bi proizveli dvije tone, ja dobijem, znači, 18.000-19.000 maraka, znači opet sam dobar... Znači, sve da kupiš, da im kupuješ hranu, da samo hraniš ćurane, isplati se", kaže Miroslav Miloš iz Bugojna koji već čitavu deceniju proizvodi i prodaje ćurke i ćurane.
Sve što proizvede, to i proda i smatra da je ovo najbolji mali biznis.
On je penzioner i uz tu penziju još i odlično zarađuje. Dodaje i da ih hrani triput dnevno, ujutru mu jedu najviše, a uveče piju vodu i malo kljucaju.
"Bitno je da ne ogladne jer ako se to desi", gotove su, objašnjava on.
Inače, miješa im koncentrat sa domaćom hranom.
"Svake godine kupim 200-220 komada ćurki i sve prodam... Sve ode", kaže Miroslav i dodaje:
"Pogotovo zimi što ljudi uzimaju za sušenje ćurećeg mesa".
A kad se među sobom tuku, pospe ih bebi puderom da sve imaju isti miris da ih ne uhvati kanibalizam.
Na pitanje jesu li velika ulaganja u taj njegov biznis, on kaže da treba imati dosta dubok džep i da ćure staro 35 dana nabavlja po cijeni od 15 maraka po komadu.
Da bi dostigle 10 kila težine, pojedu po 30 kilograma hrane, odnosno 100 ćurki pojede tri tone hrane, a 200 ih pojede šest tona.
Sa šest tona hrane proizvede dvije tone mesa, ali pošto mu ćurke dobace i po 15 kilograma, ode mu i više hrane. Koncentrat kupuje, kukuruz i pšenicu sije i to ima svoje, kad ponestane i to kupi.
Jedan je od rijetkih proizvođača ćurećeg mesa u centralnoj BiH. Ove godine uzgojiće više od 200 komada i kad pokrije sve troškove ostaće mu u džepu, prema njegovoj računici, 5.000 evra čistog novca.
Uz njegovu pristojnu penziju, malo posla i brige za ptice to je veoma dobra zarada, zabilježio je Miroslavovu priču Srećko Stipović koji u BiH, uzduž i poprijeko, traga za vrednim ljudima i njihovim pričama.
Ćurke su za početnike, kaže Miro, odličan mali biznis.
"Posao je od ustajanja do uveče, njima treba da je provjetreno, čisto, sređeno... Jedu kukuruz, koncentrat, pšenicu, ječam, a i lako se uznemire na viku i galamu...", priča on i dodaje:
"Navikle su na moj glas, ja im ujutru kažem kad otključam... Javim im se 'tice moje' a kad je neko sa strane, uznemire se. Ne podnose duvan nikako, ali ni alkohol, kao ni zvono mobilnog".
