Penzioni fond Njemačke u crvenom: Upitna isplata penzija?

Док приходи законског пензионог осигурања (ГРВ) расту јер се неопорезиве премије инфлације све више замјењују редовним платама које подлијежу доприносима, трошкови истовремено експлодирају.

Три су главна разлога за то:

Пензије расту у просјеку за добрих 4 одсто сваке године.

Све више људи прима пензије.

Важан апел МУП-а за возаче

Осим тога, утицај имају и већи додатни доприноси за законске фондове здравственог осигурања, које подједнако дијеле пензионери и пензиони систем.

Пензиони фонд је већ 2024. године имао дефицит од готово милијарду евра. Сада се ситуација погоршава, истичу њемачки медији.

Повећање стопе доприноса на помолу

Тренутно је такозвана резерва одрживости пензионог осигурања још увијек на 1,4 мјесечних расхода (41,5 милијарди евра). То значи да би пензионо осигурање теоретски могло наставити исплаћивати све пензије 1,4 мјесеца, чак и ако се више не примају доприноси. То је још увијек знатно изнад прописаног минимума од 0,2 мјесечна расхода.

Савезна влада жели тај минимум благо повећати - на 0,3 мјесечна расхода (око 9,5 милијарди евра). Циљ је боље осигурати ликвидност током године.

Ова два знака новац ће ускоро затрпати парама

Међутим, према Бундесбанци, повећање стопе доприноса могло би постати неопходно већ 2027. године како би се стабилизовале финансије.

Савезне субвенције настављају расти

Мјере пензионе политике додатно оптерећују савезни буџет. Влада планира продужити гаранцију од 48 одсто за ниво пензија до 2031. године и проширити такозвану „мајчину пензију“. Обоје мора финансирати савезна влада из пореских прихода - и то трајно.

Колапс на два гранична прелаза: Путници, наоружајте се стрпљењем

Бундесбанка критикује чињеницу да би фиксни ниво пензија у ствари требало да се финансира из доприноса осигураника, а не из пореза.

„То ствара утисак да се терет финансирања између савезне владе и законског пензионог система распоређује не према објективним критеријима, већ према политичким потребама“, наводи се у извјештају.

Хитно је потребан јаснији систем савезних субвенција.

Према оцјени Бундесбанке, дугорочно само веће субвенције или већи доприноси неће бити довољни. Потребне су структурне реформе, као што су:

повезивање старосне границе за одлазак у пензију са растом очекиваног животног вијека,

укидање могућности пензије без умањења за оне са посебно дугим радним стажом,

стварање подстицаја за дуже радно вријеме без додатних пореских олакшица.

Србији пријети озбиљна катастрофа: Мијењају се 4 ствари

Такве мјере ублажиле би демографски притисак на пензиони систем. Ипак, влада за сада не планира ниједну од њих. Умјесто тога, посредством такозване „активне пензије“ жели подстаћи људе да добровољно наставе радити и након испуњења старосне границе за одлазак у пензију.

Као подстицај, требало би им омогућити да зарађују до 2.000 евра мјесечно без пореза. Ипак, економисти сумњају да ће та мјера имати жељени ефекат.

(Феникс)