U Amajlijama, Trnjacima i Popovima traže hitan sastanak kako bi se dogovorili i riješili problem nedostatka zemlje za tamošnje farmere. Ako je ne dobijemo, pozatvaraćemo farme jer ne možemo da obezbijedimo dovoljno hrane za stoku, kažu farmeri.  

Miko iz Amajlija ogorčen je što ne može da dobije pravo da obrađuje državnu zemlju. Ima nešto svoje, ali nije dovoljno pa mora u zakup.

“Oni od nas prave velike budale i debile. Mi plaćamo po 10-15 puta više zakup zemljišta od privatnika da bismo mogli da opstanemo. Sve je veći problem i male farme se polako gase. Imam prijatelje koji će ugasiti farme jer ne mogu da budu konkurentni. Plaćaju 70 do 100 maraka po dunumu a državna zemlja se daje od šest do 15 maraka po dunumu”, kaže Miko Dubajić iz Amajlija.

Koncesiju dobijaju firme koje nemaju veze sa poljoprivredom, kažu u Semberiji. Čak i to da se državna zemlja dijeli po kafanama. 

“Podijeljeno je u kafanama ljudima koji ne zaslužuju da rade tu zemlju, koji uzmu zemlju u zakup, uzmu regres gorivo sipaju u auta, idu na more a jedan seljak koji treba da obradi tu zemlju ne može da dobije papire”, dodaje Dubajić.

Spremni su da razgovaraju da se nađe rješenje, poput onog u Srbiji, da se dijeli po grlu i uvedu limiti. Ovako su, kažu, poniženi. Rado bi se našli sa pomoćnikom ministra, Zoranom Maletićem, koji godinama radi na koncesijama. On je ovih dana na godišnjem odmoru pa ni mi nismo dobili informaciju ima li volje za sastanak i šta može da se riješi kod Semberaca. Samo nam dajte da radimo, kaže Dragiša iz Popova. Ovako se više ne može.

“Ako nema zemlje ja moram stoku prodati i to će najvjerovatnije i biti ako nam Vlada i resorno ministarstvo ne uradi ništa mi nećemo moći opstati”, kaže Dragiša Sakić iz Popova. 

Nekoliko ljudi dobija koncesiju na po 20 i više godina, dio zemlje se obrađuje, dio ne, tražimo taj višak ali ne može, kažu u Semberiji. Od novog ministra očekuju da preispitaju koncesije. Ostalima poručuju da treba da se stide svojih postupaka.