Američka, ruska i kineska ekonomija mogle bi da prebrode punu trgovinsku blokadu uz relativno malu štetu, dok bi Njemačka, Francuska i Velika Britanija bile teško pogođene, piše "Vedomosti", pozivajući se na studiju kinesko-ruske Laboratorije za procjenu posljedica međudržavnih trgovinskih ratova.
Istraživanje, sprovedeno početkom 2024. u kineskom Nacionalnom superkompjuterskom centru, testiralo je otpornost 19 globalnih ekonomija na velike ekonomske sankcije koristeći matematički model. Analitičari su procijenili direktne gubitke bruto domaćeg proizvoda (BDP) koje bi svaka zemlja pretrpjela ako bi se suočila sa potpunom trgovinskom blokadom bez mogućnosti paralelnog uvoza.
Studija je pokazala da bi sve ekonomije u ovom scenariju trpjele, ali bi neke bile "pogođenije" od drugih. Rusija bi bila među tri najotpornije, a njena ekonomija bi se smanjila za ne više od 3,5 odsto. Kina bi zabilježila pad BDP-a za 3,1 odsto, dok bi SAD zabilježile pad od 2,3 odsto.
U međuvremenu, njemačka privreda bi bila najteže pogođena ako bi se njene trgovinske veze prekinule, skupivši se za 8,1 odsto. Značajnu štetu pretrpjele bi i Južna Koreja (pad za 7,9 odsto), Meksiko (pad od 7,2 odsto), Francuska (7 odsto pada), Turska (6,6 odsto), Italija (6 odsto) i Velika Britanija (5,7 odsto).
Studija je takođe otkrila da bi ekonomije Australije, Indonezije i Japana doživjele kontrakciju od 3,7 do 3,8 odsto, što ih čini manje podložnim trgovinskim sankcijama od Indije, Brazila i Kanade, gdje bi BDP pao za 4, 4,2 i 5,5 odsto.
Analitičari objašnjavaju da je relativno dobar učinak američke, kineske i ruske ekonomije posljedica toga da ove zemlje imaju značajnije prirodne resurse, kao i ljudski, naučni i vojni potencijal.
Ruska privreda, koja je već podvrgnuta širokom spektru međunarodnih ekonomskih sankcija zbog sukoba u Ukrajini, u početku se smanjila za 1,2 odsto u 2022. godini, ali je prošle godine zabilježila rast od 3,6 procenata. Prema preliminarnim procenama BDP je u prvom kvartalu 2024. dodatno porastao za 5,4 odsto na godišnjem nivou.
Međunarodni monetarni fond je prošlog mjeseca saopštio da očekuje da će se ruska ekonomija ove godine povećati za 3,2 odsto, što je projekcija koja ovu zemlju stavlja ispred brojnih velikih zapadnih ekonomija, uključujući SAD (2,7 odsto), Veliku Britaniju (0,5 odsto), Francusku (0,7 odsto) i Njemačku (0,2 odsto).
