25 godina Prijateljske kuće u Doboju

"Ја сам некад правила списак, рођендане који су на 7 дана, 15 дана то је мало теже запамтити, али што су овдје живјели ја све знам рођендан посебно за свако дијете нешто запамтим, знам ко је дошао, кад је дошао датуме, кад су дошли то је мој живот било“, каже Марлис ван Хофен.

И данас су у контакту. Тренутно је љубав усмјерила на три цурице које бораве у кући. И оне јој је несебично узвраћају. 

"Некад она мени мало упали цртани или филм и онда гледамо или идемо горе она мени каже то, то шта све требам играти и она сиђе доле“, каже шестогодишња Мима.

"Некако сам најсретнија зато што тета ме јако лијепо примила и зато што сад имам све услове могу ићи нормално у школу могу се топло обући“, додаје једанаестогодишња Нина.

Маме не иду у пензију, с осмијехом поручује Марлис. Зато док на велику матуру не испрати и шестогодишњу Миму, нема одмора. И њој ће као и свим осталим дјевојчицама сама сашити матурску хаљину. На све које је извела на пут  је поносна. Подарили су јој, прича, 19 унучића, а беба која је код ње стигла са шест мјесеци данас је апсолвент медицине.