Karićeva odbila da se obilježi gdje su ukopane žrtve sa Kazana

Упркос томе што је ову иницијативу у септембру подржало Градско вијеће Сарајева, за њу није било мјеста у Програму подизања споменика од значаја за Град за 2024. годину.

Након одржане јавне расправе, Карићева, која је предлагач Програма, усвојила је све пристигле приједлоге осим наведеног, уз образложење да је постављено спомен-обиљежје на Казанима, пише данашње сарајевско "Ослобођење".

"Овим чином град Сарајево је показао пијетет према жртвама и високу свијест о трагичним догађајима", наведено је у образложењу Карићеве, уз оцјену да је "несретни догађај адекватно обиљежен".

Донаторско вече "С љубављу храбрим срцима“; У Бањалуци велики концерт

Шкаљић је најавио да ће приједлог упућивати Градској управи све док буде дио Вијећа.

"Градска управа сматра да је спомен-плочом на Казанима и уређењем прилаза меморијализација злочина 10. брдске бригаде над нашим суграђанима заокружена прича. Ипак, познато је да су на привременој локацији била укопана тијела суграђана пронађена и на локалитетима Гај и Грм Малине", истакао је Шкаљић.

Казани су неприступачна јама на Требевићу из које су ексхумирани посмртни остаци 29 лица, углавном српских цивила, убијених током рата у БиХ, али постоје сумње да их је више убијено и бачено у њу.

Србе су убијали припадници 10. брдске бригаде такозване Армије БиХ, којом је командовао предратни сарајевски криминалац Мушан Топаловић звани Цацо.

Прије двије године град Сарајево поставио је спомен-плочу на Казанима на којој су на приједлог Карићеве наведена имена жртава, али без навођења ко је одговоран за њихову смрт.