Spomen-područje Korčanica postaje trening centar za "Airsoft"; Episkop Sergije: Nastavlja se skrnavljenje

Подсјећања ради, на Корчаници је током Другог свјетског рата била смјештена Централна партизанска болница у којој су спас нашле хиљаде рањеника, а на тој истој Корчаници налази се и костурница у којој је сахрањено више стотина јунака наше заједничке прошлости.

Слободарски Грмеч током Другог свјетског рата само 13 дана био је под окупацијом, а све остало вријеме био је слободна територија на којој су слободно небо и парче хљеба пронашли они који су успјели побјећи испод усташког ножа.

Данас, када се БиХ куне у антифашизам, Корчаница пропада, а девастација која је започета у јесен 1995. године само се наставља.

Списак погинулих бораца, изливен у месингу, одавно је уклоњен, по споменику се исписују графити, хотел и музеј одавно су у рушевинама, а оно мало посјетилаца овог спомен-подручја ускоро ће отјерати "спортисти" са пушком у рукама.

Да невоља буде већа, у подгрмечким селима подно Корчанице, у Лушци Паланци, Прашталима, Бојишту и Јелашиновцима, оно мало повратника биће додатно заплашено незваним гостима и њиховим, благо речено сумњивим спортским активностима, за које им је, од стране Унско-санских шума, уступљена површина од чак 657.449 метара квадратних.

Вријеме је да континуирана девастација спомен-подручја Корчаница буде заустављена, да се обнови оно што је уништено, да се врати дигнитет онима који су живот дали за ослобођење бивше нам земље, али и да се врати мир међу узнемирено становништво Лушци Паланке и околних села.

И на крају се питам - да ли се овим покушава довршити оно што није успјело у јесен 1995. године? Да ли нас опет покушавају страхом протјерати из наших подгрмечких села или је важније слободарски Грмеч претворити у полигон за "спортске" односно паравојне активности?

Ко може и ко смије рећи: Доста је, пита епископ бихаћко-петровачки Сергије, у свом ауторском тексту.