Misterija ubistva svjedoka atentata na Đinđića: Prepoznao Milisavljevića, a onda je likvidiran

На кућном прагу убијен је непосредно прије свједочења у ком је требало да потврди исказ који је раније дао о томе да је у тренутку атентата на премијера Зорана Ђинђића испред зграде у Улици Адмирала Гепрата препознао земунца Владимира Милисављевића.

Кујо Кријешторац је на основу фотографије идентификовао Владимира Милисављевића званог Влада Будала као човјека ког је видио на мјесту злочина. Осим Милисављевића, Кријешторац је тада видио још једну особу свијетле косе. Међутим, убијен је прије него што је у судници међу оптуженима евентуално могао да препозна тог човјека.

Кријешторац је испричао да је Владу Будалу виђао два-три дана, али и непосредно пред атентат, у Улици адмирала Гепрата испред броја 14, одакле је пуцано на премијера. Испричао је да је у марту 2003. године стално пролазио Гепратовом улицом због реновирања пекаре у Балканској, али да је тих дана у тој улици "била некако чудна атмосфера".

- Дан-два прије атентата хтио сам да се паркирам испред зграде број 14, али ми то није дозволио младић црне косе и у црним панталонама, висине 180 цм, рекавши да склоним комби јер се ту изводе неки радови. Видио сам тада и неке раднике са телефонским кабловима. На дан атентата, 12. марта, хтио сам опет, око 11.50, да се паркирам код истог улаза, али тај исти младић ми је опет рекао да се склоним. Док сам одлазио према Улици кнеза Милоша, видио сам у улици црвени "опел" са сва четири упаљена жмигавца. Касније, када је објављена слика Владимира Милисављевића на телевизији, препознао сам младића из Гепратове - рекао је Кријешторац.

Различите верзије разлога убиства

Кријешторац је ликвидиран 1. а већ 9. марта Секретаријат унутрашњих послова у Београду саопштава оно што су многи већ знали - убијени Кријешторац требало је да буде један од свједока на суђењу за убиство премијера Ђинђића.

С обзиром на то да је био власник ланаца продавница, званична верзија догађаја, коју је саопштила полиција била је да је био жртва рекеташа и да његова смрт није ни у каквој вези са суђењем за убиство Ђинђића.

- Полицајци су нам послије његове смрти позвонили на врата и кратко рекли: "Убили су га рекеташи". То је прича у коју нико није повјеровао - испричала је својевремено за медије супруга убијеног Вера Кријешторац.

Портпарол београдске полиције је још рекла и то да постоји писани исказ убијеног свједока и да он није од велике важности за ток судског поступка.

Адвокат породице Ђинђић, Рајко Даниловић, је за разлику од полиције, рекао да је исказ убијеног свједока драгоцјен и да може имати далекосежније посљедице, које се односе на застрашивање осталих свједока.

- Тај свједок је значајан, јер је он неке извршиоце препознао, на примјер Владу Будалу, испред зграде из које је пуцано на премијера Ђинђића, а и још неке је препознао. Значи, тај исказ свједока је значајан. Ако то има икакве везе са овим суђењем, онда је то застрашивање других свједока. Ја нисам сигуран да то има везе једно с другим - казао је тада Даниловић.

Медији су у то вријеме писали да је Кријешторац, прије него што је убијен, добијао пријетње и анонимне телефонске позиве, као и да је неколико седмица прије убиства претучен пред кућним прагом.

Хапшење Сретка Калинића поново отворило случај

Случај је поново добио пажњу 2010. године, када је дошло до рањавања и хапшења припадника земунског клана у Загребу, на ког је, током свађе, пуцао такође припадник земунског клана осуђен за убиство Ђинђића Милош Симовић.

Калинић је наводно именовао Луку Бојовића као особу која је наручила и организовала убиство Кријешторца, али је признао и да је, по налогу Бојовића, учествовао у атентатима на Андрију Драшковића и Зорана Недовића Шока. Калинић је исказ дао српским полицајцима који су га посјетили у болници "Сестара милосрдница" у Загребу.

Он је рекао да су осим Кријешторца убили и другог свједока атентата, Зорана Вукојевића Вука. Као извршитеља злочина означио је Милоша Симовића.

Према незваничним информацијама, Калинић је, када је изручен Србији и када је крочио на српско тло, заћутао, тако да истрага није одмакла даље од преткривичног поступка, без имена осумњиченог. Због тога убиство Кријешторца и даље званично није расвијетљено, као ни мотив злочина.

Звездан Јовановић признао злочин, па порекао

Првооптужени за убиство Ђинђића Звездан Јовановић признао је да је пуцао у Ђинђића. Испричао је како је сјео на столицу, како нису могли да га виде и да је "цијев само мало вирила".

- Долази колона, зауставља се Ђинђићев аутомобил, а момак из обезбјеђења износи штаке. Не могу да пуцам од тог момка, тек се ствара позиција за пуцање када Зоран Ђинђић долази до улазних врата. Чудно је окренут, некако са стране и не знам тачно која је његова позиција, али то је секунда и моменат за пуцање. Пуцам једном, хоћу да потврдим погодак, пуцам други пут - испричао је.

Ипак, током завршне ријечи коју је изнио пред судом, Јовановић је рекао све супротно. Рекао је да није убио Зорана Ђинђића, да није ранио Милана Веруовића и да није починио ниједно дјело које му је оптужницом стављено на терет.

- Одговорно тврдим да то није моја изјава и да никад нисам давао никакву изјаву. Ја сам пристао да им потпишем шта год они буду тражили, само да ми не дирају породицу. Малтретирали су ме и покушавали да ме науче шта треба да причам. Није им баш ишло јер сам био психички у ауту, и психички и физички у ауту. Онда су ми на подао начин показивали слике и уједно испитивали. Те слике које су показивали и међу сликама кад ми покаже - познајеш ли овог, познајеш ли овог, а познајеш ли овог, и показује ми слике мог дјетета. Након те тортуре сам пристао на све и рекао да, јесам све урадио како пише само да ми не дирају породицу. Све остало по питању изјава, потписа и монтираних снимака је подметачина појединаца из полиције и тужилаштва - испричао је пред судом.

(Извор/Фото: Телеграф)