Mlađi ženski glas pozvao je dežurnog u policijskoj stanici u Beogradu 29. oktobra 1996. godine i izgovorio "želim da prijavim ubistvo".
Kada su policajci došli na poziv te 1996. godine, u stan u Ustaničkoj ulici na Konjarniku u Beogradu, zatekli su mrtvu baku Kosaru B. (72).
„Moja baka je ubijena. Izbodena…”, kazala je djevojka. Patrola se odmah uputila u Ustaničku ulicu, a srpskom prestonicom se kao munja prenijela vijest o zločinu.
Naime, inspektori ne pamte da su ikada vidjeli takav prizor. Kosara B. (72) bila je izmasakrirana. Ležala je u lokvi krvi na podu dnevne sobe. Njena unuka Marija B. (19) prestravljeno je gledala policajce.
„Bila sam u gradu. Kada sam se vratila kući, baku sam našla mrtvu”, tiho je rekla. Inspektori su posmatrali sitnu plavokosu djevojku drhtavog glasa na poprištu jezivog zločina. Krv je bila svuda. Marija je ćutala.
Uviđaj je sporo odmicao. Inspektorima je odmah upalo u oči da vrata stana nisu obijena.
Ko je ubicu pustio u stan?
Kasnije će obdukcija pokazati da je nesrećna žena ubijena s čak 133 uboda nožem. Zločin iz strasti, znali su odmah oni iskusniji. Iz nepodnošljive mržnje.
Nijedan razbojnik to ne bi uradio samo da bi savladao staricu koju želi da opljačka. I kockice su počele da se slažu. Nedjelju dana kasnije, zbog ubistva je uhapšena Marija. Pored nje, iza rešetaka se našla i njena nerazdvojna drugarica iz srednje škole Nataša N.
Istraga je utvrdila da je Marija dala Nataši ključ od stana, a zatim s bakom otišla u šetnju. Nataša je ušla i čekala.
Kada je Kosara ušla u dnevnu sobu, Nataša je napala i izbola nožem skakavcem. Starica se branila i uzalud dozivala pomoć. Pod ubodima sečiva u ruci pomahnitale djevojke, nije imala šanse. Djevojke su zatim otišle u spavaću sobu, ali krvavi pir tu nije završen. Nataša se vraćala i nastavila da ubada Kosaru jer se Mariji činilo da je još živa.
„Ubila sam Kosaru jer me je Marija nagovorila. Bila sam pod uticajem njenih čarolija”, rekla je Nataša u policiji, pritisnuta dokazima.
U njenom stanu, policija je našla dvije vudu lutkice od plastelina u saksijama za cvijeće, izbodene iglicama. Na njima su bile slike Kosare, kao i profesorke iz škole koju djevojke nisu voljele. Nataša je pominjala i neku gataru Žaklinu.
„Morala sam špenadlama da izbodem vudu lutkicu, koja je predstavljala babu. Marija me je natjerala da priznam da sam je ja ubila. Mislim da je ona ubila babu pod uticajem svog dečka, koji je vođa jedne sekte. Ta sekta okuplja nevine djevojke. One koje s njim izgube nevinost, morale su da podnesu ljudsku žrtvu”, pričala je Nataša na suđenju, sigurnim glasom, gledajući sudiju pravo u oči.
„Nisam znala da Nataša ima tako bujnu maštu”, rekla je Marija.
- Moj dečko se nije dopadao Nataši. Ona nije imala dečka, ali je pokazivala ljubav prema meni, često me je ljubila i dodiriva”, rekla je Marija.
Njen advokat Veljko Guberina tvrdio je da su Marija i Nataša bile u lezbijskoj vezi i da je baka platila glavom jer im se našla na putu. Guberina je tvrdio i da je Nataša inicijator zločina jer je Kosara otkrila njihovu ljubav i protivila se tome. Navodno je kroz ključaonicu u kupatilu vidjela djevojke u „čudnim radnjama”.
Natašin advokat Milan Vujin ukazivao je da je između djevojaka postojala duboka emotivna veza, da su to utvrdili psihijatri i da je zapravo Nataša bila pod Marijinim uticajem. Čitavo suđenje proteklo je u međusobnim optužbama nekada najboljih drugarica, koje su sjedele jedna pored druge u tada najvećoj sudnici beogradske Palate pravde.
Prije više od dvije decenije, ovaj nezapamćeni zločin privukao je veliku pažnju javnosti. Suđenja su pratili novinari ali i znatiželjni advokati i studenti. Svi su saglasno komentarisali kako je Nataša očigledno dominantna nad Marijom i fizički i mentalno, dok je Marija djelovala krhko i uplašeno.
Za sud je ključan bio nalaz psihijatara koji nisu našli psihopatološke promjene kod djevojaka, pa čak ni uticaj sekte, već su utvrdili da je smrt Kosare B. klasično ubistvo. Obje djevojke su, po ocjeni psihijatara, natprosječno inteligentne, ali su u vrijeme ubistva bile smanjeno uračunljive. Ipak, pravi motiv zločina nikada nije sa sigurnošću utvrđen.
Da li je riječ o ritualnom ubistvu, zločinu iz strasti ili o osveti, znale su samo one. Djevojkama je tada pijretila smrtna kazna jer je još bila važeća po zakonu. Dvije godine kasnije, Okružni sud u Beogradu osudio je Natašu na 10, kao direktnog počinioca, a Mariju na osam godina zatvora zbog podstrekavanja na zločin. Sud je kao olakšavajuću okolnost uzeo njihovu mladost. Vrhovni sud je uvažio žalbu tužioca i Nataši kaznu povećao na 12, a Mariji na 10 godina. Obje su odslužile kaznu u ženskom zatvoru u „Zabeli”.
(Kurir.rs/Politika)