Košarkaška reprezentacija Srbije osvojila je bronzanu medalju na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. godine i jedina reprezentacija od koje je izgubila bile su Sjedinjene Američke Države.

Andrija Gerić govorio je za Nedeljnik o tek završenim Olimpijskim igrama, izazovima profesionalnog sporta i onome što dođe kasnije, a posebno se osvrnuo na proslavu košarkaša Srbije pred dodjelu medalja.

"Njihovo slavlje je okej, ali nije bio momenat za tako nešto. Prvo je trebalo da prođu medalje. A to što ne mogu da ih nađu gdje su… u kafani, to meni lično nije simpatično, ali jeste srpskom narodu. Na neki način je nekultura i nepoštovanje drugih učesnika turnira. I ti drugi su nešto postigli. I uvijek moraš poštovati svog protivnika, to je vrijednost sporta koju prvo treba da naučiš! I ja sam osvajao svašta i slavili smo uspjehe, ali mislim da su preuranjeno slavili na taj način", rekao je Andrija Gerić za Nedeljnik.

Na pitanje da li ljudi u Srbiji preterano slave uspjehe, rekao je:

"Sport je nešto u čemu smo mi jako dobri na svijetu, a malo je toga, i onda se ljudi projektuju i uspjeh je uspjeh čitave nacije. I to tako treba da bude. Jedan pjesnik mi je rekao: ja vama zavidim zato što vi možete da oduševite čitavu naciju, ogroman broj ljudi, u jednom trenutku, a ja pišem pesme i ko zna ko će ih jednom pročitati i osetiti sve te emocije. A vi te emocije prenosite u sekundi. I zato je sport lijep. I ja sam plakao kad je Novak osvojio medalju, siguran sam da je pola Srbije plakalo. Svi smo to nekako priželjkivali i to je njemu bilo važno. To je mehanizam projekcije u sportu".

Andrija Gerić sa reprezentacijom Srbije ima tri medalje sa Olimpijskih igara.

Kao igrač 1996. godine je osvojio bronzu u Atini, a zlatnu medalju 2000. godine u Sidneju u dresu odbojkaške reprezentacije, a sada sa vaterpolo reprezentacijom u Parizu u ulozi sportskog psihologa ima zlatnu medalju.

Na pitanje o Nikoli Jokiću, rekao je:

"Nismo svi isti, svi smo različiti. On konkretno je jedan introvertni tip, koji ima mehanizam odbrane takav da kad ne igra košarku bavi se drugim stvarima – konjima, porodicom, onim što voli. To mu je način da drži "hladnu glavu". Jer on nije u košarci 24/7. Kad je završio NBA, rekao je "idem kući", a ovde je slavio i sve drugačije doživljava. Svaki sportista je prvo čovjek sa svojim nekim strahovima i emocijama, mehanizmima odbrane i načinom na koji komunicira, i upravo je to poenta da trener nauči da komunicira i da motiviše različite tipove ljudi".

Trener ne može sam.

"Ne može sam trener. Kao što postoji kondicioni trener za fizičku pripremu, tako i za mentalnu pripremu, svaki ozbiljan sportista i svaki ozbiljan klub i svaka ozbiljna reprezentacija treba da imaju neku osobu koja radi na mentalnoj pripremi", priča Gerić.

Pratite nas i putem Vibera