Proslavljeni srpski košarkaš, Milan Gurović, prokomentarisao je aktuelnu situaciju u kojoj se nalazi reprezentacija Srbije.
Selektor Svetislav Pešić objaviće spisak igrača na kom će biti kandidati za odlazak na Svjetsko prvenstvo, a na njemu neće biti nekoliko važnih košarkaša.
Najviše odjeka imala je vijest da Nikola Jokić ovog ljeta, nakon što je vodio Denver do titule šampiona NBA lige, neće obući dres nacionalnog tima.
Gurović je jedan od onih koji ne može da razumije odluku košarkaša da odbiju poziv da predstavljaju svoju zemlju.
"Vremena su se promijenila. Nije to više onaj naboj iz devedestih i sa početka dvijehiljaditih godina. Uništio se kult reprezentacije. Mislim da današnja djeca nemaju taj nacionalni naboj. Očigledno im je svejedno da li će igrati ili neće. Kada se kroz reprezentaciju pravio ugovor u Evropi ili NBA, ja i moji saigrači nismo postavljali pitanje da ćemo doći. Nego, ako Željko Obradović ili Kari Pešić kažu: E, okupljanje je 5. avgusta, svi se nacrtamo gdje kažu. Nema neću ili ne mogu. Sad pričaju vidjeću, moram da radim na tijelu, da odmorim... Velika jedna glupost koju ne mogu da shvatim i da svarim. Ni ja ni moji bivši saigrači", rekao je Gurović za "Republiku" i nastavio:
"Ako njima nije čast da igraju za Srbiju, ne znam šta da kažem. Vidi, brate, klinci od 19-20 godina, nažalost, ginuli su sa za ovu zemlju. Ostajali su invalidi, osakaćeni. Postali smo niko i ništa ako je nekome teško da odvoji jedno ljeto za svoju zemlju. Nek uzmu deset stranaca više i ovako smo u pi*** materini, nismo više zemlja košarke niti bilo šta. Majstori, ne možete nekoliko nedjelja da odvojite za svoju zemlju, strašno. Šta ćemo s onima koji su za istu izubili ruku, nogu ili oko, a tebe živog i zdravog ne mogu da gledaju s tim jednim okom što mu je ostalo. Nekada smo se, bre, pripremali po dva mjeseca, a sada gledaju samo svoju guzicu. Poslije se pitamo gdje su nam talenti, zašto nemamo uspjehe u mlađim kategorijama. Samo svoje dupe gledaju".
Prisjetio se i slučajeva kada on i njegovi nekadašnji saigrači nisu željeli da ne igraju za reprezentaciju, uprkos raznim problemima.
"Ispričaću vam nešto što sigurno niste znali. Dejan Bodiroga kada je slomio nos tokom priprema, trenirali smo u Železniku, stavio je masku na glavu i nije odustao i rekao sada neću da igram. Peđa Stojaković je slomio nogu 1997. i mogao je da nosi šipku, ali nije odjavio selektora. Ja sam izvrnuo zglob, popucalo mi je 70 odsto ligamenata, bukvalno sam vukao nogu, ali nisam nikome rekao. Igrao bih, bre, s jednom nogom za ovu našu napaćenu Srbiju, koju pljuje ko kako hoće. Žalosno je ovo što se danas dešava. Žalosno je što neće da odvoje vrijeme. Imam svoju akademiju u koju dolaze stranci i imponovalo bi mi da im kažem da smo, poslije Amera, druga najveća košarkaška sila. Odgovaralo bi mi da dolaze u našu zemlju, a ne u tamo neku lijevu. Užas jedan šta se događa", zaključio je Milan Gurović.
