Jović: Za poljoprivredu u Semberiji izdvojiti sedam odsto od ukupnog budžeta grada

Јовић је истакао да би буџет за пољопривреду требало да буде већи, али и равномјерно распоређен.

 "Није ту само пшеница, само ратарство. Ми имамо доста пољопривредника који се баве и повртларством, воћарством, сточарством, мљекарством. Сви би они требали да буду задовољни издвајањима из градског буџета. У том смислу, буџет за пољопривреду мора бити већи да би се потребе свих грана пољопривреде задовољиле равномјерно", рекао је Јовић.

 Према његовим ријечима, прилике посљедњих година су показале да је неопходно радити на превентиви, а не на посљедицама.

 "Неопходно је да се струка и наука све више укључују у производњу. Ми конкретно сваке године радимо огледе у стрним житима и кукурузу. На тај начин желимо да помогнемо произвођачима у правилном одабиру хибрида. Имамо климатске екстреме, то је нешто што је релативно ново, а имамо и глобалну кризу по питању репроматеријала. У свему томе треба наћи рачуницу, а да би нашли рачуницу морамо смањити улагања. Ми немамо више простора да, да тако кажем, само бацамо ђубриво по њиви. То су сада велики издаци, а биљка по својој природи неће ни усвојити толике количине ђубрива. Треба гледати да се смањују улагања репроматеријала, а да не изостане принос или добит која је свима циљ", објаснио је овај млади инжењер пољопривреде.

Он се осврнуо и на буџет за пољопривреду на нивоу Српске, те демантовао да Влада Српске има "маћехински" однос према Семберији.

"Буџет за пољопривреду на нивоу Српске је удвостручен и сада на годишњем нивоу износу 180 милиона марака. Семберија је за 4 године добила 202 милиона марака из министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде. На годишњем нивоу пољопривредни произвођачи у Семберији од тих 180 милиона „повуку" око 50 милиона марака и за мене се ту сва прича о маћехинском односу републичке власти према Семберији и семберском народу завршава", рекао је Јовић.