Uprkos poskupljenjima i inflaciji, u Crnoj Gori raste štednja građana, koji u bankama imaju ukupno 2,65 milijardi evra, što je 15 odsto više nego lane.
Podaci Centralne banke pokazuju da je četvrtina ukupnih depozita u vlasništvu stranaca, a samo građani na računima u bankama imaju ukupno 2,65 milijardi evra.
"U odnosu na isti uporedni period 2022. godine kada su iznosili dve milijarde 322,9 miliona evra. U ovoj godini depoziti građana ostvaruju rast od 331,4 miliona evra ili 14,27 odsto. Kratkoročni depoziti, čine 90,11 odsto, dok dugoročni depoziti čine 9,89 odsto ukupnih depozita u sistemu”, kaže za TVCG Jovan Marković, iz Centralne banke Crne Gore.
Veliko povjerenje građana da novac čuvaju u bankama ne prati i rast kamatnih stopa na štednju.
I dok su kamatne stope na kredite u odnosu na prošlu godinu porasle, na štednju su pale. Tako banke u prosjeku uzimaju 6,47 odsto kamate kada daju novac, dok je svega 0,24 odsto kada vi dajete njima, navodi RTCG,
Takav odnos kamatnih stopa u Udruženju banaka pravdaju strukturom depozita i tvrde da je zarada od štednje mnogo veća od prosječnih prinosa.
"82 odsto ukupnih depozita predstavljaju depoziti po viđenju gdje nemate nikakave kamatne stope odnosno kamatnog prinosa. To vam potpuno mijenja sliku, jer na godišnjem nivou u Crnoj Gori na crnogorskim bankama možete da dobijete do tri odsto prihoda na depozite", pojašnjava Bratislav Pejaković iz Udruženja banaka.
Iz Centralne banke, s druge strane, skupe kredite i jeftinu štednju pravdaju geopolitičkom neizvjesnošću.
Upravo zbog toga tvrde da zarada nije motiv onima koji drže novac u bankama.
"Imamo geopolitičku situaciju koja utiče na građane da štede za nepredviđene okolnosti, a ne za investicije. I zapravo je to jedan od razloga zašto banke imaju istorijski maksimum depozita od strane stanovništva i privrede, s jedne strane, a s druge strane, nemaju taj pritisak da kamatne stope mijenjaju, odnosno povećavaju", rekao je Marković.