Moguće je potpuno gašenje nuklearne elektrane Krško

Uprava Nuklearne elektrane Krško predložila je slovenačkoj Upravi za nuklearnu bezbjednost privremeno povećanje dozvoljene temperature na 30 stepeni. Smatraju da je to prije svega pitanje stabilnog snabdijevanja električnom energijom, a ne bezbjednosti samog reaktora, piše „Svet na Kanalu A“.

Snabdijevanje strujom nije ugroženo

Državni sekretar u slovenačkom Ministarstvu infrastrukture Tomaž Žagar izjavio je da struje ima dovoljno i da snabdijevanje potrošača nije ugroženo.

„Treba znati da je trenutna potrošnja energije i električne energije mala. Uz to, putem prenosnih kapaciteta možemo da obezbijedimo dovoljne količine“, rekao je Žagar.

Istakao je da je fokus trenutno na stabilnosti prenosnog sistema, za čiji je rad u Sloveniji presudna stabilnost mreže.

„Najvažnije je da Nuklearna elektrana Krško radi. Nije presudno kojom snagom radi, važno je da je u pogonu i da se njen generator, laički rečeno, vrti. Time obezbjeđuje stalnu frekvenciju koja omogućava uvoz i izvoz struje“, dodao je.

Elektrana sada radi na 80 odsto snage. U sljedećoj fazi, pojasnio je Žagar, snaga bi bila smanjena za dodatnih 15 odsto. Ako snaga padne na nešto više od 50 odsto, rad postrojenja se prekida.

Ekološka, a ne bezbjednosna ograničenja

Vlada je donijela mjeru o radu smanjenom snagom upravo kako bi se izbjegla situacija u kojoj bi elektrana morala potpuno da se ugasi, a da se pritom poštuju sva tehnička i ekološka ograničenja.

Problem visokih ljetnih temperatura rijeka nije povezan sa bezbjednošću same elektrane, već sa njenim uticajem na životnu sredinu.

Kada se temperatura rijeke zbog vrućina približi ekološkim granicama, elektrana mora da prilagodi rad. Ključni cilj je da se spriječi da dodatna toplota koju postrojenje ispušta u rijeku negativno utiče na vodeni ekosistem.

Bezbjednost rada elektrane pritom nije ugrožena, jer je temperatura ulazne vode pri kojoj bi rad morao privremeno da bude obustavljen znatno viša od trenutnih 25 stepeni.

„Ograničenje je prvenstveno ekološko jer ne želimo i ne smijemo previše da opteretimo životnu sredinu otpadnom toplotom. Granica je postavljena tako da temperatura Save ispod tačke potpunog miješanja, odnosno kod prelivnih polja elektrane Brežice, ne smije da pređe 28 stepeni“, objasnio je Žagar.

Uticaj na tržište i stanje u regionu

Jedan od razloga zbog kojih se elektrana ne gasi u potpunosti jeste zavisnost od uvoza, što posljedično znači i višu cijenu, jer je uvozna struja trenutno skuplja.

„Smanjenje snage od 20 odsto znači da danas uvozimo otprilike 20 odsto više struje nego juče. To se donekle osjeti na dnevnim tržištima“, rekao je Žagar.

Za krajnje kupce, odnosno domaćinstva, to ne znači ništa jer su ugovori sklopljeni za cijelu godinu unaprijed.

Žagar je upozorio i na važnost stabilnosti mreže u cijelom regionu, jer krizne situacije postoje i u drugim državama.

„U Mađarskoj, Rumuniji i Francuskoj elektrane su se gasile. Razlog nije bila temperatura, već prenizak vodostaj Dunava. Pumpe nisu mogle da dohvate vodu pa su elektrane morale da se zaustave iz bezbjednosnih razloga“, kazao je.

Rješenje je nuklearka nezavisna od Save

Žagar je potvrdio da će NE Krško raditi na 80 odsto snage sve dok to bude moguće, ali nije želio da spekuliše o tome da li će snaga morati dodatno da bude smanjena.

Naglasio je da je odluka o radu sa smanjenim opterećenjem privremena mjera koja se preispituje svake sedmice.

„Prioritet je da svi građani imaju dovoljno struje. Biće je dovoljno i nema straha od raspada sistema kakve smo vidjeli u Španiji“, poručio je.

U budućnosti će, kako je naveo, ovom pitanju morati da se posveti više pažnje.

„Struka ove pojave prati već godinama. NE Krško nadograđuje svoje sisteme hlađenja još od 1980. godine, kada je puštena u pogon. Danas ima više rashladnih tornjeva nego u prvim godinama rada, što je važno i za bezbjednost i za energetiku“, pojasnio je Žagar.

Zaključio je da je konačno rješenje izgradnja nuklearne elektrane koja neće zavisiti od rijeke Save i koja će biti otpornija na vremenske prilike.

(Indeks)