''USAID u značajnoj mjeri širio antisrpsku politiku u Crnoj Gori''

"Ми смо имали убитачну чињеницу и сазнање да је УСАИД редовно у претходним владама имао један број министара који су заступали њихове ставове, ширили су антисрпску политику према нама", навео је Кнежевић.

Кнежевић сматра да ће бити могуће истражити гд‌је је завршио силни новац УСАИД-а ако америчка администрација покаже интересовање и спремност да се то уради.

"Код нас су директори тих невладиних организација постали мултимилионери. И то не само из овог посљедњег периода. Они имају своје виле, апартмане, станове. Било би веома значајно да видимо како је трошен новац УСАИД-а, НЕД-а и осталих организација које су овд‌је финансирале процесе по Балкану, доминантно против српског народа", рекао је Кнежевић.

Према његовим ријечима, ако је тачан податак у броју запослених у америчкој Амбасади, који су грађани БиХ, гд‌је је значајан број тих људи опред‌јељивао и нека саопштења за јавност и реаговања, у значајној мјери креирао политику амбасадора Марфија, онда то најбоље говори у шта су се државе Балкана биле претвориле за вријеме УСАИД-а.

"Богу хвала што је УСАИД пред гашењем и што ћемо имати прилику да видимо ко је, у ствари, био страни агент све вријеме", рекао је Кнежевић.

Он је нагласио да је оно што сада заступа Трамп била и политика Демократске народне партије у Црној Гори која је резултирала побједом 2020. године.

"Ми бисмо жељели да друго засједање Свесрпског сабора буде у Црној Гори и да ми будемо домаћини, да такође донесемо неке важне одлуке, па можда и ове одлуке које имају везе са идејама `Отвореног Балкана` у којем су Албанија, Сјеверна Македонија, и не видим разлог зашто не би биле Црна Гора и БиХ", рекао је Кнежевић.

Он је указао да су у Црној Гори Срби лингвистичка мањина због дискриминаторског устава, у којем је мањински језик црногорски - службени језик, а српски језик је већински, што је потврдио попис.

"Све вријеме тражимо, не дирајући црногорски језик, иако бисмо имали основа да дирамо у њега, да српски језик буде нормиран као равноправан са црногорским. То је све што тражимо", рекао је Кнежевић, који је посланик у Скупштини Црне Горе.

Кнежевић је указао и на питање двојног држављанства, које се једино оспорава Србима у Црној Гори.

"На референдуму 2006. године су сви имали право да гласају, изузев Срби из Црне Горе који су живјели у Србији. Они који су рођени у Црној Гори и након заједничке државе, стицајем животних околности, наставили свој животни пут у Србији, њих има сигурно 200.000 до 300.000 који директно вуку поријекло из Црне Горе, нису имали право", навео је Кнежевић.