Neki, nažalost, to nisu naučili ni nakon višečasovne rasprave. 

Poražavajuća je činjenica da pojedini poslanici ulaze u diskusije kritikujući investiciju, a da prethodno nisu sagledali sve njene moguće efekte. Trivijalnosti poput vremena trajanja leta od Trebinja do Beograda i koje je sve procedure neophodno proći do ulaska u avion uzele su nepovratno dragocjenu minutažu za raspravu, a koja je trebala da bude u svečarskom duhu s obzirom na temu i važnost projekta.

Javljam se za riječ! 

Uloga savremene avijacije u ekonomiji nije više da bude samo pružalac usluga drugim industrijama i putnicima, njena uloga je danas daleko važnija jer je postala ključni faktor ekonomskog i društvenog razvoja.

Ukupan ekonomski uticaj evropskih aerodroma izražen u brojkama je sljedeći:

• 12.3 miliona zaposlenih koji godišnje ostvaruju prihode u iznosu od 356 milijardi evra.
• Generiše 675 milijardi evra u bruto domaćem proizvodu (BDP), što čini 4.1% evropskog BDP.

Na ove brojke ću vas vratiti kada efekte razložimo na uticaje koje ću sad da predočim. Ono što za svaku raspravu o ekonomskom uticaju jedne investicije nedostaje jeste šira slika. Od njenog sagledavanja zavisi i konačna ocjena opravdanosti investicije. Da bih u što kraćim crtama predstavio tu širu sliku podijelićemo uticaje na njih četiri pa da ne gubim minutažu, nisam se javio u ime kluba, odmah ću ih i obrazložiti:

1. Direktni ekonomski uticaj. Ovdje prije svega mislimo na zapošljavanje, prihod i BDP povezan sa operacijama i poslovnim aktivnostima na samom aerodromu. Tu se isključivo misli na preduzeća i institucije locirane na aerodromu i okolini uključene u aerodromse operacije (uključujući graničnu policiju i carinu). U gore navedenoj brojkama ovaj uticaj stoji ovako:

• 1.7 miliona zaposlenih
• 68.5 milijardi evra prihoda
• 101.6 milijardi evra donosi u BDP

2. Indirektni ekonomski uticaj. Ovdje se uticaj odnosi na zapošljavanje, prihod i BDP povezan sa preduzećima koje opslužuju aerodromske operacije robama i uslugama poput keteringa za obroke na letovima, avionsko gorivo, računovodstvene usluge, usluge prodaje avionskih karata i slično. Opet ćemo izvući brojke samo za ovaj iz ukupnog uticaja aerodroma na evropsku ekonomiju:

• 1.3 miliona zaposlenih 
• 39.9 milijardi evra prihoda
• 69.7 milijardi evra donosi u BDP

3. Inducirani ekonomski uticaj. Ovdje je riječ o potrošnji zaposlenih na aerodromu kao i zaposlenika svih preduzeća i institucija vezanih za aerodromske operacije i njegovo funkcionisanje uopšte. Zaposleni troše svoj novac za namirnice, odjeću, zanatske usluge, a time stvaraju pretpostavke za ekonomski rast i kreiranje novih radnih mjesta u više različitih privrednih grana. I za ovaj uticaj su dostupne brojke:

• 1.4 miliona zaposlenih
• 38.4 milijardi evra prihoda
• 76.4 milijardi evra donosi u BDP

4. Katalitiči uticaji. Sada dolazimo do one šire slike koju je malo ko spreman sagledati i koja je na kraju i od presudnog značaja za ekonomiju grada i države u kojoj se gradi novi aerodrom. Ovdje pričamo o načinima na koji aerodrom podstiče zapošljavanje i razvoj ostatka nacionalne ekonomije. Brojke koje se odnose na ovaj uticaj su jako interesantne:

• 7.9 miliona zaposlenih
• 209.5 milijardi evra prihoda
• 426.7 milijardi evra donosi u BDP

Ovaj uticaj se odnosi na efekte vidljive u mnogo segmenata, a nabrojaću ih samo nekoliko:

• Trgovina. Vazdušni transport omogućava povezivanje sa izvoznim tržištima za promet roba i usluga.
• Investicije. Jedan od faktora koji utiče na odluku gdje smjestiti sjedište preduzeća, proizvodne ili skladišne kapacitete jeste blizina aerodroma.
• Turizam: Avionski saobraćaj prevozi veliki broj turista. Pored poslovnih ljudi njega koriste i putnici iz zadovoljstva koji će svoj novac trošiti u restoranima, hotelima i lokalnim atrakcijama, iznajmljivati vozila, koristiti usluge vodiča.
• Produktivnost: Vazdušni transport otvara put ka novim tržištima koji u konačnici dovodi do lakšeg ostvarenja ekonomije obuhvata.

Stavite sve ovo što sam napisao u kontekst razvoja Trebinja, Hercegovine i Republike Srpske u cjelini, neće vam preostati ništa drugo nego da Srbiji kažete jedno veliko HVALA!