Kojić je rekao da je Karadžić uvjeren da dokazi, priloženi u žalbenom postupku, više nego očigledno pokazuju da treba da dobije oslobađajuću presudu pred Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove. 

I Kojić je izrazio nadu da će se žalbeno vijeće u ovom predmetu voditi činjenicama i dokazima, što je u interesu vladavine prava i pomirenja među narodima na ovim prostorima. 

"Karadžić je i sada u žalbenom postupku jasno i nedvosmisleno dokazao da ne postoji nikakva odgovornost političkog rukovodstva u događajima koji mu se stavljaju na teret. Uvažavanjem tih činjenica i dokaza, prvi predsjednik Srpske bi trebalo da se sa nama vrati u Srpsku", naveo je Kojić. 

Sa druge strane, Kojić je u vezi sa Karadžićevim predmetom izrazio bojazan s obzirom na raniju praksu Haškog tribunala i prvostepene presude izricane srpskom vojno-političkom rukovodstvu. 

"Sud je očigledno odbacivao sve ili najveći dio žalbi, odnosno dokaza koje je ulagala odbrana i bavio se njihovom paušalnom procjenom. Bojazan postoji jer ni ranije presude nisu zasnovane na pravnim činjenicama, već na osnovu politika", objasnio je Kojić. 

On je ocijenio da je Haški tribunal, koristeći nakaradnu kvalifikaciju krivičnog djela udruženi zločinački poduhvat, pokušavao da okrivi kompletno vojno-političko rukovodstvo Srpske za sve događaje iz devesetih godina prošlog vijeka. 

"To nije dobro jer se izašlo iz okvira prava", ponovio je Kojić. 

Izricanje drugostepene presude Karadžiću zakazano je za 20. mart u 14.00 časova. 

Drugostepena presuda biće izrečena nakon što su razmotrene žalbe odbrane i tužilaštva na prvostepenu, kojom je 2016. godine Haški tribunal osudio Karadžića na 40 godina zatvora. 

Suđenje Radovanu Karadžiću počelo je u oktobru 2009. godine, a 24. marta 2016. godine donesena je prvostepena presuda, na koju su se žalili i odbrana i tužilaštvo. 

Karadžić je uhapšen u Srbiji 21. jula 2008. godine, a 30. jula prebačen je u Haški tribunal.