Nazire se kraj kažnjavanja fizičkih i pravnih lica zatvaranjem računa u bankama

"С обзиром да било какве санкције не постоје у правном промету ни Републике Српске ни БиХ, банке су кршиле законске прописе Српске. Један од доказа су и одговори банака јер са свим банкама са којима је наша групација имала пословни однос. Ми смо од сваке банке добили потпуно различит одговор због чега су нам рачуни угашени, што практично значи да је постојао један члан закона који је прекршен, а да је у складу са законским прописима Републике Српске, сигуран сам да би се све једна банка позвала на тај конкретан члан, а овако смо имали разним разлога који граниче са апстракцијом", рекао је Вујић.

Он је нагласио да, оно што је чињеница, јесте да је Агенција за банкарство апсолутно пропустила да уради надзор над овом комплетном ситуацијом.

"Од самог почетка, ми смо писали дописе и жалбе и комплетна јавност је била упозната са активностима које проводе банке гдје су угрожене стотине радних мјеста и породица, међутим, реакција Агенције  је изостала. Оваква понашања и Агенције и банака су потпуно обесмислиле унутрашњи платни промет у Републици Српској", рекао је Вујић.

Он напомиње да, ако су испуњени сви услови и ако је фирма регистрована, банка је била дужна да отвори рачун.

"Зашто Агенција није поступала, то је тешко рећи, али сматрали смо да треба да поднесемо иницијативу о разрјешењу Агенције за банкарство и иницијатива је дошла у НСРС. Народни посланици на крају требају да дају суд да је све урађено онако како треба и да ли ми треба да будемо задовољни таквим радом", рекао је Вујић.

Он је истакао да је сврха овог Закона да управо сви имају иста права, без обзира на тумачења банкама.

"Банка је пословни рачун тумачила као производ банке и на основу тога је потписивала уговор о сарадњи, што није у складу са законом. Допуном Закона о унутрашњем платном промету је управо за циљ био кад то тачно може да се изврши затварање рачуна, само када банка има доказе да се ради о прању новца или финансирању терористичких активности и када има доказе да су рачуни отварани фалсификованих исправама", рекао је Вујић.

Вујић истиче, да оно што је важно код Закона је да банка не може да самостално затвори рачуне него је дужна да покрене процедуру према Агенцији. С обзиром да су у питању јавна овлаштења, неопходно је да су укључи регулатор, односно Агенција да процијени да ли је то основано или не.

"У случају усвајања допуне Закона, било ко да се обрати били којој банци, а банке не поступе у складу са тим законом, односно не отворе рачуне, Агенција ће бити дужна да одабере банку у којој ће се морати отворити рачун за правно или физичко лице", наглашава Вујић.

Вујић истиче да се ради о заштити цјелокупног пословног амбијента Републике Српске, не дозвољавајући банкама да се самовољно ставе изнад закона.

"Банка ако не поступи по Закону, Агенција може да је казни, али то је не изузима од отварања рачуна ако Агенција то наложи. Ако банка не поступи по томе, то је онда Агенција у складу са другим прописима", истиче Вујић.

Вујић истиче да су посљедице затварања рачуна фирмама огромне и да је штета која је настала немјерљива. 

"Стотине радних мјеста је угашено и велики број је радника је остао без посла што је катастрофално за привреду Републику Српску. Оно што је још већа штета што је доста радника заједно са тим породицама отишло из Републике Српске и што нећемо моћи надокнадити ни на који начин", јасан је Вујић.