Dva dana pred smrt, Zoran Đinđić je bio vidno neraspoložen i pitao me je za princa od Monaka, tek kasnije sam shvatio da je mislio na Čedu, otkriva Đinđićev telohranitelj Milan Veruović za Balkan info.
"Zoran Đinđić je nešto znao, nešto dublje i od mene. Dva dana pred atentat me je pitao: „Je l‘ ti se javlja princ od Monaka?“ Nikada u životu pokojni predsednik nije tako pitao za Čedu Jovanovića. Znao je da smo išli zajedno u obdanište, da smo školski drugari... Ja zbunjen, ne znam šta je htio time da kaže. Bio je dosta ljut. Ja mu odgovorim: „Ne znam, predsedniče, na koga mislite?“, a on meni: „Kako ne znaš, pa na tvog školskog.“ Prvi put ga je on oslovio onako kako se Čeda i ja oslovljavamo kada se sretnemo u hodniku - „princ od Monaka“. Odgovorio sam mu: „Predsedniče, nisam već duže vrijeme s njim u kontaktu, ne znam ni gdje je ni šta je.“ Onda se obratio Saši, vozaču: „Reci Biljani da nađe Čedu i da mi se hitno javi.“ To je bio ponedeljak, u sredu je bio atentat.
Deset dana prje ubistva Zorana Đinđića 2003. u Srbiju su došli britanski obavještajci i upozorili su da se sprema atentat na premijera. To je rečeno tadašnjem šefu poslaničke grupe DOS Čedomiru Jovanoviću i zamjeniku ministra policije Nenadu Miliću, koji su se, umjesto da hitno reaguju i pokušaju da spriječe tragediju, razbježali i nisu učinili ništa!
"Šta oni posle te informacije rade... Nenad Milić ne radi ništa, a Čedomir Jovanović odlazi negde na skijanje, ne znamo gdje. Sklanja se iz zemlje i pušta da se desi 12. mart (datum atentata na Đinđića). Oni su pustili da se to dogodi. Oni su direktni učesnici u pripremi i dopuštanju organizacije 12. marta i ubistva Zorana Đinđića! To je možda i krivična odgovornost za njih, jer je nepostupanje krivica - rekao je Veruović u intervjuu za Balkan info.
Veruović kaže da je Kolin Pauel, nekadašnji sekretar za nacionalnu bezbednost SAD, došao u Beograd 2003. da izjavi saučešće Ružici Đinđić i tom prilikom s njom razgovarao o knjizi koju je ubijeni premijer čitao u posljednjim danima života:
"Ružica mu je rekla da je Zoran, baš kao da je slutio da će mu se nešto dogoditi, pred sam kraj svog života ponovo prelistavao i čitao knjigu o Kenediju. Pauel joj je na to pitanje, da li da bi je utešio ili uplašio, rekao: „Pa eto, ako je za utehu, možda i Srbiji politički krene kao što je krenulo Americi posle atentata na Kenedija.“
