Delta soj preuzima primat na globalnom nivou, pa i u Srbiji. Na početku pandemije jedna osoba je mogla da zarazi dvije, sada je delta soj doveo do toga da jedan čovjek može da zarazi osam do devet ljudi, rekla je dr Jelena Begović, direktorka Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo.
Jelena Begović je gostujući u Beogradskoj hronici navela da je delta soj jako brzo ušao u populaciju i istisnuo sve dosadašnje sojeve.
– Delta soj je počeo da preuzima primat u svim zemljama, na globalnom nivou preko 50 odsto slučajeva, sada i mnogo više pripada delta soju. Jako je brzo ušao u populaciju i istisnuo sve dosadašnje sojeve. Ono što je njegova glavna razlika u odnosu na dosadašnje sojeve je činjenica da se strašno brzo širi. Na početku pandemije jedna osoba je mogla da zarazi dve, sada je delta soj doveo do toga da jedan čovjek može da zarazi osam do devet ljudi – objašnjava Begovićeva.
Navodi da je trenutna epidemiološka situacija u Srbiji očekivana jer se, kako kaže, nalazimo u pandemiji koja traje, koja je vrlo intezivna i koja će trajati.
– Imam osjećaj da su ovog leta svi odahnuli, oni koji su vakcinisani rekli su – sad možemo sebi da damo oduška, oni koji nisu vakcinisani takođe su sebi dali oduška. Mi smo možda ranije krenuli na more, ranije su krenule žurke, toplo vrijeme je krenulo već u junu. Ljudi su izašli na ulice, dosta njih je skinulo masku, dosta njih se opustilo u svom ponašanju, a pojavio se soj koji je jako agresivan, u smislu da se jako brzo širi. Sada imamo jednu jako lošu situaciju i izgleda da su mladi došli na udar – ističe Begovićeva.
Na pitanje šta je karakteristično za delta soj osim toga da se brzo širi, Begović navodi da su to simptomi koje ranije na početku pandemije nisu ukazivali na kovid 19.
– Za delta soj curenje nosa je normalna stvar, sećam se u početku pandemije apsolutno nikome nije curio nos, svima je naprotiv bio zapušen. Sad se curenje nosa pojavilo kao simptom korone. Tako da se virus vjerovatno malo menja u simptomima, ali velika razlika jeste da se izuzetno brzo širi – objašnjava Begovićeva.
O miješanju različitih tipova vakcina
Govoreći o trećoj dozi vakcine navodi da većina zemalja nema dovoljno vakcina za kompletno stanovništvo, pa treću dozu preporučuju najugroženijim, najranjivijim kategorijama, osobama sa oslabljenim imunitetom.
– Što se tiče treće doze vakcine vidim da i Američki centar za kontrolu bolesti i Svjetska zdravstvena organizacija preporučuju treću dozu prije svega ljudima koji su imuno kompromitovani, da se oni prvi zaštite. Većina zemalja nema dovoljno vakcina za kompletnu populaciju i odlučuju se naravno da prvo zaštite one najugroženije ali i one koji su u kontaktu sa velikim brojem ljudi – zdravstvene radnike, ljude koji rade u prosvjeti – objašnjava Begovićeva.
Govoreći o miješanju vakcina navodi da tu vladaju podijeljenja mišljenja.
– Američki centar za kontrolu bolesti i SZO smatraju da bi trebalo primiti treću dozu iste vakcine kao prethodna dva puta, naravno, ako je prethodno sve proteklo u redu. Sa druge strane postoje studije i zemlje kao što su Kanada, Italija, Španija Nemačka koje apsolutno promovišu mešanje različitih tipova vakcina, ali ne sve. Ono što se zna jeste da Astra-Zeneka sa Fajzerom daje izuzetno jak imuni odgovor. Ali svaka vakcina ima svoje za i protiv – objašnjava gošća Beogradske hronike.
Na pitanje – da li ćemo se vakcinisati svake godine odgovara:
– Za sada ove godine pretpostavljam da hoćemo, videćemo kakva će situacija biti iduće godine – navela je Begovićeva i dodala da će treću dozu vakcine primiti u toku narednih dana.
