Naš Goce, dobro dijete, jedini sin, postao je ludak pod stare dana, kroz jecaje kaže Mila Džonić, majka Gorana Džonića koji se sumnjiči da je ubio rođake, porodicu Đokić!
“Molim se da Grade, moj muž, i ja umremo jer bi jedino tako našli spas od ovoga što na snađe. Od tuge šta doživjesmo smo pali u krevet. Otkad je Goran priznao one užase, ja vidim trostruko televizor, a muž ne može da dođe sebi. Ne možemo na noge, Grade leži i leleče. Kukamo oboje na sav glas i kukaćemo dok smo živi. Na ulicu ne možemo od sramote, a kamoli crnoj Stojanku pred oči”, rekla je majka uhapšenog Gorana Džonića, okrivljenog za ubistvo Gorana, Gordane i Lidije Đokić.
Očajna žena, nakljukana lijekovima za smirenje, jada se uz glasan plač i kuknjavu i kaže da moli Boga da joj okonča muke i pruži smiraj napaćenoj duši:
“Smrt bi bila zlatna za nas dvoje, klete roditelje. Naš Goce, dobro dijete, jedini sin, postao je ludak pod stare dane, čim je mogao da ubije dijete bližeg rođaka, ženu i njega ili da ma pod kakvim okolnostima bude dio te katastrofe. Ne mogu više da gledam vijesti i da slušam strahote koje pričaju. Muž i ja ne možemo da shvatimo da je to naš sin i da se o njemu govori.”
Mila Džonić kaže da krivicu za ubilačku stranu sina traži i u sebi i u vaspitanju iako je Goran već deda.
“Muž i ja smo penziju stekli mučno radeći u inostranstvu i stvarajući Goranu bolje sutra i napravili smo sve što smo mogli da njemu i njegovoj porodici olakšamo život, a on ovo da napravi. Kako je to moguće. Ne mogu ni svoju ćerku da smirim jer Jasmina ne može da prihvati da je njen brat bio sposoban da postane zločinac i ubica, a opet ona ima svoju djecu i može da skrene misli, a ja ne mogu jer me utroba boli zbog Gorana. Kuku, lele i tako zanavijek dok dišem”, uz vapaje jadikuje Mila.
