Pandemija Covid-19 znatno je otežala rad zdravstvenih ustanova koje se bave prikupljanjem krvi.

Broj dobrovoljnih davalaca se drastično smanjio usljed pandemije, a potrebe za krvlju su u značajnom porastu, piše Kurir.

– Spadamo u red srednje razvijenih zemalja u Evropi kada je dobrovoljno davanje krvi u pitanju, ali situacija se popravlja. Imali smo 400 jedinica krvi u periodu prije korone, i sada oko 300 dnevno. Naš rad u posljednjih 14 mjeseci se svodi na to da koliko jedinica krvi imamo danas, sa tim raspolažemo. Šok i strah se pojavio kod ljudi tokom korone, zbog okupljanja, iako mi poštujemo sve epidemiološke mjere. Korona je takođe napravila kod ljudi dilemu da korona može da se prenese preko krvi. Od početka korone pa do sad nismo bili u mogućnosti da edukujemo jednu generaciju maturanata o važnosti dobrovoljnog davanja krvi – rekla je Ivana. 

Šta je potrebno za dobrovoljno davanje krvi? 

– Krv je nezamjenljiv lijek i rezerve krvi zavise od naše dobre volje. Za davanje krvi je potrebno samo da donesete odluku i da u tom momentu dobrovoljnog davanja budete zdravi. Građani između 18 i 65 godina mogu da daju krv  – objasnila je Ivana Rodić.

Da li imamo dovoljno rezervi krvi?

– Od početka ove godine 21.500 jedinica krvi je prikupljeno što je 2.000 više jedinica nego prošle godine. Mart i april prošle godine nam je bio kritičan, tad su se zbrinjavali samo životno ugroženi slučajevi. Današnji dan treba da iskoristimo da se zahvalimo svim davaocima krvi koji su svojim premenitim činom pomogli mnoge ljude. Neka budu primjer da motivišu ostale građane da dobrovoljno daju krv  – rekla je Ivana.

Mnogi su imali dilemu da li nakon vakcinacije mogu dobrovoljno da daju krv. 

– Nakon primanja Fajzer ili Sinofarm vakcine odmah možete dati krvi, a nakon primanja Sputnjik ili Astrazeneka davanje krvi se mora odložiti 15 dana- rekla je Ivana.