Mnogi detalji predaje, a naročito ono što joj je prethodilo, manje su poznati javnosti. Ulemek je pred sudom ispričao da je na dan atentata u svojoj kući čuvao bolesnu djecu. Kako je rekao, bio je šokiran onim što se dogodilo, a naročito kada je video svoju fotografiju na TV-u. Tada je pozvao šefa svog obezbjeđenja, Nenada Šarea, i sa njim ubrzo otišao u stan na Novom Beogradu, koji su povremeno koristili pripadnici JSO. U tom stanu je bio do 13. marta.

"Kad je pao mrak, 13. marta, u stan je došao Vule Vukašinović i doneo mi poruku od žene. U poruci je pisalo: "Nešto nije u redu, vodi računa, sprema se likvidacija." Ta poruka me je povratila iz bedaka i dobio sam malo elana, jer sam shvatio da ne vjeruju svi u ono što televizija prenosi. Tada sam odlučio da je najbolje da se vratim kući," ispričao je on.

Došao je do Save, ali nije mogao da je prepliva jer je bilo jako hladno i padao je sneg. Onda je otišao sam do starog željezničkog mosta i pretrčao ga, jer jedino tamo nije bilo policije.

"Pošto je moja kuća opasana bijelim zidom, legao sam na zemlju, 10 metara od tog zida, i prekrio se čaršavima tako da momci iz žandarmerije, koji su nedaleko od mene stajali, ne mogu da me vide. Sačekao sam do jutarnjih sati kada će pozornost tih momaka, želeli oni to ili ne, biti mala, i u jednom trenutku oko pet sati, otvorila su se vrata jednog od džipova, i iskoristio sam taj momenat i preskočio u dvorište. Uvukao sam se u jedan šaht i sačekao tu. U jednom momentu izašao je moj sin Luka da se igra. Pozvao sam Luku tiho. Pss, psss Luka. Rekao mu da otvori jednu kućicu u dvorištu u koju sam kasnije prešao i sakrio se," rekao je on na sudu.

Milorad Ulemek je naveo i da je na tom mjestu ostao narednih 14 mjeseci, sve dok se 2. maja nije predao pripadnicima policije koji su u civilu stajali ispred njegove kuće. Izašao je iz svoje kuće i rekao policiji: "Predajem se". 

Pričalo se da je na Ulemekovu odluku uticala svađa koju je prethodno imao sa suprugom Aleksandrom, poslije koje je navodno bijesan izašao iz kuće i predao se, a izvori su tada navodili da njegova žena nije znala za plan o predaji. Sam Ulemek to nije ni potvrdio ni demantovao. Samo je ponovio da se sve vrijeme krio u kući.

!Naravno da ta moja tvrdnja nije prihvaćena nikad jer bi se onda postavilo pitanje šta je policija radila. Ja pouzdano znam da me nisu mnogo ni tražili, jer da jesu, vjerovatno bi me i našli. U to vrijeme sam bio bjegunac broj 1 u Srbiji i Evropi. Zato je bilo lakše reći da se Milorad krio kojekude nego tu, pred njihovim nosom. To je njihova sramota, a ne moja," ponovio je Ulemek nekoliko puta.

Te večeri kada se Milorad Ulemek Legija predao, ministar policije Dragan Jočić bio je na Zlatiboru. Direktor BIA Rade Bulatović samo što je u Beograd stigao iz Budve. Čim je čuo vijest o predaji, Jočić je krenuo u Beograd.

Svjedoci Ulemekove predaje, pored pripadnika Žandarmerije, bili su i obezbjeđenje načelnika RJB Miroslava Miloševića, ali i dežurni policajci i sekretarice u MUP Srbije. Legijin izgled ih je zapanjio. Čak i oni koji su ga znali slažu se u jednom:

"Da smo ga vidjeli na ulici, ne bismo ga prepoznali. Kosa mu je bila do pola leđa, a brada do grudi."

U MUP Srbije ubrzo je, međutim, na zahtjev Ulemeka, dovedena frizerka, koja ga je ošišala i skratila mu bradu. Kasnije se obrijao.