"Otkad znam za sebe obožavam automobile i sve vezano za njih. Brat i ja smo stalno sa tatom čačkali njegov automobil, a kasnije smo počeli sami. Jedva sam čekala da položim vožnju i sednem za volan, a danas sa ponosom mogu da kažem da sam automehaničar", započinje priču Stanislava Staša Timotijević.
Iako je ljubav prema kolima oduvek bila prisutna, nakon srednje škole izabrala je drugačiji put. Upisala je Fakultet organizacionih nauka i nedugo nakon završetka školovanja počela da radi u struci.
"Išla sam na posao regularno tokom radne nedelje, ali sam jedva čekala vikend da ‘čačkam’ automobile. Jednog dana sam samo odlučila da presečem i počnem da radim ono u čemu zapravo uživam. Mnogi klijenti se začude kad dođu u servis i vide da žena popravlja auto, većina je čak i skeptična zbog toga, ali ih vrlo brzo razuverim", kaže Staša uz smijeh.
Prije nekoliko godina sa bratom je počela ozbiljnije da se bavi mehaničarskim radovima, a cijela priča dobila je još srećniji epilog, kada je upoznala svog sadašnjeg dečka, koji je takođe mehaničar.
"On nas je pokrenuo da otvorimo servis i sad smo trenutno u radovima, jer u dvorištu naše porodične kuće pravimo radionicu koja bi trebalo da bude gotova do kraja godine. Vođa radova je moj tata, koji me je oduvek najviše podržavao u ovom poduhvatu i želji da popravka kola bude moj stalni posao", priča ova djevojka.
Da se u njihovom domu poslovi ne dijele na muške i ženske, potvrđuje i Stašin tata Goran.
"Postoji anegdota, kad mene zove društvo da se nađemo negde, a ja im kažem: ‘Samo sačekajte da mi Stanislava promeni sajlu na kvačilu, crkla mi je’. Onda se oni čude što mi ćerka popravlja auto, a ja samo dobacim: ‘Pa ko će drugi, ne mogu ja da zalažem pod kola.’ Zaista mislim da žene mogu da rade sve poslove kao i muškarci, a u mnogim slučajevima čak i bolje od nas. Veoma sam ponosan što je moja ćerka automehaničar", iskren je on.