Kako je Blic pisao, nakon smrti oca djece N. A. i majka djece D. A. je prebačena u zdravstveni centar u Vranju, nakon čega su troje njihove djece starosti 16, 14 i 9 godina ostala sama u stanu zgrade u kojoj žive.

A. A. kaže da im je donosio hranu i sve što im treba, a da su im pomagali i drugi rođaci i komšije.

Pomoć sa svih strana

– Dok su bili u stanu u Vranju, ja sam ih snabdijevao, jedna baba, druga baba i cijela zgrada, svi su im dostavljali po nešto. Dolazio je da im donosi šta im treba i predsjednik Lovačkog udruženja, kolega mog brata koji je bio upravnik lovišta. Sada su djeca tu u Suvom Dolu kod nas. Ja sam sa roditeljima i mojom djecom u jednoj kući, a oni su u drugoj pored naše, u samoizolaciji. Ja ih obilazim, savjetujem, donosim sve što treba. Zahvaljujući gradonačelniku Vranja Slobodanu Milenkoviću, dobiće bežični internet u kući – kaže A.A.

Prema njegovim riječima, djecu obilaze i stručne službe Centra za socijalni rad koji je uključen u sve procedure, i stalno su na vezi telefonom sa djecom.

– Djeca imaju hranu i sve što je im je potrebno. Čuju se stalno sa majkom, to ih malo umiruje. Gradonačelnik Milenković je poslao nove brojeve telefona pošto na njima ima interneta, da mogu da ih koriste. Izašli su nam u susret da možemo da ih koristimo dok je ova situacija. Da i djeci bude lakše, dok ne stigne bežična mreža, da mogu da koriste internet – priča A.A.

Majka se oporavlja

Ono što je dobra vijest u ovoj tragičnoj priči jeste to da se majka djece oporavlja i da bi uskoro trebalo da izađe iz bolnice.

Snaja se oporavila. Testirana je, prvo je bila negativna, pa je drugi nalaz bio pozitivan, sada je opet negativan. Čekamo dva negativna testa pa da je puste. Ali nema simptome, oporavila se. Nema više ni temperaturu ni kašalj. Djeca su zabrinuta za majku, ali im je lakše kada je čuju telefonom – kaže A.A.

Grad i Centar za socijalni rad iz Vranja su se od početka uključili u pružanje podrške djeci i, prema riječima većnice za socijalna pitanja Danijele Milosavljević, preduzeli su svu i logističku, finansijsku i zdravstvenu podršku.

“Počeo je da kašlje, dobio je temperaturu…”

A.A. priča da da se njegov brat N.A. razbolio iznenada, a da mu se stanje pogoršalo jer boluje od dijabetesa.

– Počeo je da kašlje, dobio temperaturu, onda je primljen u bolnicu u Vranju, pa prebačen u Niš… Bio je dijabetičar, dobio je poslije rata šećernu bolest. Sad ovaj virus loše djeluje na ljude koji boluju od šećerne bolesti. Njemu su i bubrezi bili slabi i srce, na kraju i sve… Šećer je uradio svoje za ovih 20 godina , puno je oštetio organe, nije moghao da se izbori sa ovim virusom. Tuga je velika – kaže A.A.