Od početne superiorne pozicije - da bude treća zemlja u cijeloj Evropi koja je započela vakcinaciju protiv kovida, da sve vrijeme ima zalihe vakcina, i da uz sve to još može i da se bira, Srbija je za manje od pola godine dospjela u paradoksalnu situaciju: da ima više cjepiva nego zainteresovanih da zavrnu rukav.
Umnogim drugim, čak i razvijenijim zemljama, građani strpljivo čekaju da dođu na red, jer vakcina nema, a kod nas se iz dana u dan smanjuje broj onih koji dolaze na vakcinalne punktove, iako se imunizacija, kako bi se građanima što više olakšalo, obavlja i bez prethodnog zakazivanja.
Nabavkom čak četiri različite antikovid vakcine, i to u značajnim količinama, Srbija je imala sve šanse da “osvoji” bedem od bar 70 odsto pelcovanih, što je donja granica za kolektivni imunitet. Bili smo prvi u regionu, drugi u Evropi i sedmi u svetu po obuhvatu vakcinacijom, a sada smo pali na osmo mjesto u Evropi. Stigli smo do 33 odsto potpuno vakcinisane populacije. Mađarska, koja je masovnu imunizaciju započela posle nas, sa ukupno datih 9.424.351 dozu, gotovo četiri miliona više nego što je aplikovano u Srbiji, zaštitila je 42,1 odsto populacije. Oni su na 100 stanovnika dosad dali 97,56 doza, a mi 72,83. Britanija, prva zemlja u Evropi koja je počela imunizaciju, i od koje nas je delila samo još Švajcarska, u trenutku kada smo davali prve doze, dosad je utrošila čak 71.672.208 vakcina i potpuno imunizovala 45,1 odsto stanovništva.
Oni koji se sada iz Rusije, Italije, Francuske i još mnogih zemalja raspituju kako mogu da prime cjepivo u Srbiji, ni bi razumeli ni najopširnije elaborate o tome kako smo iz odlične startne pozicije, sa ugovorenim isporukama vakcine, koje nisu mogle da obezbjede u to vreme ni neke od najmoćnijih zemalja u svijetu, stigli do toga da vakcinu maltene više niko neće.
Utisak Zorana Gojkovića “da su naši građani vakcinaciju stavili ad akta”, dijeli i virusolog Milanko Šekler iz Veterinarskog instituta u Kraljevu: Vakcinacija skoro da stoji, vrlo je loša struktura vakcinisanih – kaže dr Šekler.
– Dobro je što su vakcinisani stariji, mada su oni manje aktivni, ne idu na žurke, ali su mladi radno aktivni i tu fali vakcinacije. Čile je imao gotovo 47 odsto vakcinisanih kada je ukinuo skoro sve mjere, a sada je tamo ponovo zaključavanje. Novim merama u Srbiji, kojima je “virus oduševljen”, na koje bih da sam ja virus rekao “jupi, super”, samo je legalizovano ono što se već dešavalo – svadbe su treštale, svuda je sve normalno radilo.
Oko 47,5 odraslih koji su primili bar jednu dozu vakcine nisu dovoljna barijera da zaustavi koronu, i epidemiolozi potvrđuju da se ne bi iznenadili ako bi opet došlo do porasta broja novoinficiranih. I do tog procenta stigli smo uz značajan zamajac – uvođenje stimulacije od 3.000 dinara za svakog ko je do 31. maja primio bar jednu dozu vakcine. Najava predsednik Aleksandar Vučića da će vakcinisani dobiti novčanu stimulaciju, u maju je očigledno uticala na broj vakcinisanih – pa je prosjek podignut na 35.852 vakcinisanih dnevno. To je bio drugi “adut” da se masovno krene ka punktovima, pošto smo prvi pozitivan “stampedo” imali dan nakon što je predsednik Vučić primio prvu dozu. Premijerka Ana Brnabić saopštila je da je dan kasnije, vodeći se primerom predsednika, rukav zavrnulo čak 80.000 građana.
Prema zvaničnoj evidenciji Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” u martu je rekord bio 62.266 za dan, u aprilu 81.529, a u maju 64.383.
I uz te povremene amplitude u imunizaciji definitivno imamo oseku: u martu je dato 3,3 miliona doza, u aprilu 1,08, u maju 1,03 miliona vakcina. To je delom i prirodno jer se smanjuje broj nevakcinisanih, ali odziv na imunizaciju je, ipak, podbacio i očekivanja stručnjaka i ozbiljnost kovida od kojeg je u Srbiji dosad prema zvaničnoj evidenciji dosad preminulo 6.976 ljudi. U utorak je virus potvrđen kod 132 na 10.621 testiranu osobu, preminulo je šestoro oboljelih od kovida, a na respiratorima je 20 pacijenata.
