Dok planeta obilježava dolazak osmomilijarditog stanovnika i demografi upozoravaju na opasnost od prenaseljenosti planete, drugi stručnjaci se pribojavaju da bi čovječanstvo moglo da se suoči sa reproduktivnom krizom ako se ne preduzmu mjere za rješavanje pada broja spermatozoida.

Studija objavljena u časopisu Human Reproduction Update, zasnovana na analizi stanja kod 153 muškarca koji vjerovatno nisu bili svjesni statusa svoje plodnosti, sugeriše da je prosječna koncentracija spermatozoida pala sa procijenjenih 101,2 miliona po mililitru na 49 miliona po mililitru od 1973. do 2018. godine, što je pad od 51,6 odsto.

Takođe, ukupan broj spermatozoida pao je za 62,3 odsto u istom periodu.

Istraživanje koje je sproveo isti tim, objavljeno 2017. godine, pokazalo je da se koncentracija spermatozoida prepolovila u posljednjih 40 godina.

Međutim, nedostatak podataka za neke dijelove svijeta iz sedamdesetih godina uslovili su to da se rezultati odnose na teritorije Evrope, Sjeverne Amerike i Australije. Najnovija studija raspolaže novijim podacima iz 53 zemlje.

Pad koncentracije sperme primjećen je ne samo u prethodno proučavanim oblastima, već i u Centralnoj i Južnoj Americi, Africi i Aziji.

Osim toga, čini se da se situacija pogoršava. Gledajući podatke prikupljene na svim kontinentima od 1972. godine, istraživači su otkrili da je koncentracija sperme opala za 1,16 odsto godišnje. Međutim, kada su analizirani samo podaci prikupljeni od 2000. godine, pad je iznosio 2,64 odsto godišnje.

„Mislim da je ovo još jedan znak da nešto nije u redu sa planetom i da moramo nešto da uradimo povodom toga. Dakle, da, mislim da je to kriza sa kojom bismo morali da se pozabavimo sada, prije nego što može da dostigne prekretnicu koja možda neće biti reverzibilna“, rekao je profesor Hagaj Levin, vođa istraživanja sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu.

Kapacitet reprodukcije u padu? 

Prethodne studije sugerisale su da je plodnost ugrožena ako koncentracija sperme padne ispod 40 miliona po mililitru. Iako je posljednja procjena iznad ovog praga, profesor Levin je primijetio da je ovo prosječan broj, što sugeriše na to da će se procenat muškaraca ispod ove granične vrijednosti povećati.

„Takav pad jasno predstavlja pad kapaciteta populacije da se reprodukuje“, objasnio je Levin.

Iako je studija uzela u obzir faktore poput starosti i koliko dugo su muškarci apstinirali od ejakulacije, a izuzeti su muškarci za koje se zna da pate od neplodnosti, ona ima ograničenja, uključujući i to da nije razmatrala druge faktore kvaliteta sperme.

Alan Pejsi, profesor andrologije na Univerzitetu u Šefildu, koji nije bio uključen u rad, pohvalio je analizu, ali je rekao da nije siguran da li postoji pad.

„Prebrojavanje spermatozoida, čak i kada se koristi odlična tehnika hemocitometrije, je zaista teško Verujem da smo vremenom jednostavno postali bolji u tome zbog razvoja obuke i programa kontrole kvaliteta širom sveta. I dalje mislim da u podacima vidimo više nego što oni pokazuju“, rekao je Pejsi.

Međutim, Levin je odbacio takve dileme dodajući da je, u svakom slučaju, pad u posljednjih nekoliko godina izraženiji.

Iako je još nejasno šta bi moglo stajati iza pada broja spermatozoida, jedna hipoteza je da hemikalije koje ometaju endokrine funkcije ili drugi ekološki faktori mogu igrati ulogu, djelujući na fetus još u materici.

Stručnjaci kažu da faktori kao što su pušenje, konzumiranje alkohola, gojaznost i loša ishrana takođe mogu da igraju ulogu i da zdrav način života može pomoći da se poveća broj spermatozoida.

Tina Kold Jensen sa Univerziteta Južne Danske rekla je da nova studija skreće pažnju na zabrinjavajući trend.

„Bez obzira na to koliko studija uključite, uporno nailazite na isti trend. To je za mene pomalo zastrašujuće“, rekla je Jensenova.

Više vremena za začeće – manje beba

Profesor Ričard Šarp, stručnjak za reproduktivno zdravlje muškaraca sa Univerziteta u Edinburgu, naveo je da novi podaci pokazuju da se čini da je situacija sa spermatozoidima svjetski fenomen.

Taj pad, objašnjava Šarp, mogao bi da znači da parovima treba više vremena da začnu dete, a za mnoge vreme nije na njihovoj strani jer odlažu pokušaje da zatrudne sve dok žena ne bude u tridesetim ili četrdesetim godinama, kada je njena plodnost već smanjena.

„Ključna poenta koju treba istaći je da je ovo izuzetno loša vijest za plodnost parova“, ukazao je profesor Šarp.

Prema njegovim riječima, ovo nije samo problem za parove koji pokušavaju da imaju djecu.

„Manji broj spermatozoida biće veliki problem za čitavo društvo u narednih pedesetak godina jer će sve manje mladih ljudi raditi i izdržavati sve veći broj starijih ljudi“, istakao je Šarp.

(RTS)